Tekst koji sledi je autorsko delo Miloša Milanovića. Za planine Crne Gore sam čuo da su neke izuzetno nepristupačne, pogotovo u zimskim uslovima. Nebrojeno puta sam svedočio o njihovoj lepoti I veličini, a često i sam imao priliku da se uverim u prethodno pomenuto. Dok smo istraživali šta bi bilo zanimljivo penjati zimi, sem Prokletija i Durmitora, za oko nam je prvo zapao Bio č, tačnije gorostasne litice vrhova Bioča, međutim nikako da se slože kockice da probamo nešto od toga minule zime. Sve te planove ostavljamo za ovu godinu. Prošle godine, nakon sezone turno skijanja dobijam sliku od Igora sa porukom: “Vidi šta Sinjajevina krije“. Slika Torne i njena tri vrha, od kojih severo-istočna strana upada u oko kao veliko lice koje samo čeka nekoga da proba da nađe put. Istu fotografiju dobijam od Katarine ove godine dok sam bio u Škotskoj na penjanju. To je to, rešili smo, probaćemo Tornu. Stene vrha Istočna Torna (2237m) Sad ostaje čekati vreme; zima je jako slaba,