Пређи на главни садржај

HCO 2012

Za  prvomajski praznik (ne)rada uvek se planira odlazak na penjanje.  Sama priroda reči "plan" govori da je ispunjenje uvek nekako neizvesno. Tako beše i ovog puta...Gornjak, Sićevo, Varasova, Paklenica, Biokovo bile su destinacije o kojima sam maštala. Realna situacija bila je ipak malo drugačija. Zainteresovani samo Laza i ja, a si svi ostali koje smo pozvali još uvek nisu sigurni. Hoćemo ili ne i gde ići? Na oko 250km od divne naše zabačene Kikinde nalazi se pravi sportsko-penjački raj, banja Herkulana u Rumuniji. Još jedan povod, pored toga što nemamo puna kola duša željnih penjanja, da se ode tamo bio je taj što se po 11-ti  put održavalao takmičenje na prirodnoj steni. Smeri na kojima je neko već postavio komplete,a ti imaš zadatak samo da penješ. Pristup traje oko pola sata uzbrdicom koja ne jenjava. Šuma je lepa i bilo je pravo uživanje šetati do stene .

Tri kategorije, muškarci i devojke (lepše mi nekako zvuči nego žene:) i naravno masters za one mnogo jake. Ukupno 38 smerova podeljenih u 4 grupe. Laki, ocene do 8-; srednje teški do 9; teški od 9 pa na više i masters, težine mnogo teško. Na pogled sam popela većinu ovih crvenih i svojski se mučila oko jednog plavog, rekla bih ocene 9- ili 9. Smeri pre ovog takmičenja nisu penjane tako da smo mi bili ti koji su ih ocenjivali. 
Jelena i Željka ne gube nadu da su sledeće 
Prvog dana bila je najveća gužva. Ispod smera smo čekali po sat vremena i više. Nije bilo  prijatno i prilično sam se unervozila. Dosta njih je bilo u sličnom raspoloženju pa su sudije imale težak zadatak da očuvaju osmeh na licima prisutnih utvrđenim redosledom penjanja, koji služi naravno da se ne bi poštovao. Penjanje je bilo od 10 do 19h a ja popela samo 3 smera. Dobar izgovor zlata vredi..stvarno je bilo mnogo ljudi :)


Jedan smer mi je neobično privukao pažnju, ni sama ne znam zašto. Izgledao je tako logično i ne mnogo teško. Prevara. "707 days" je najzahtevnija smer koju sam do sada penjala. Ne znam koje je ocene, ali su mnogi rekli da je 9- ili čak možda 9. Iz drugog ulaza rešavam ga do vrha, ali znam da će mi trebati dosta da sastavim. U prvom delu podlaktice mi se naduvaju kao da sam penjala satima. Zatim sledi par još težih pokreta i nastavlja dalje konstantnom težinom. Previše sam umorna da bih pokušala opet i prelazim tog prvog dana na lakše smerove. 
Sledećeg dana ima manje ljudi ili mi se možda samo čini. Dosta sam opuštenija i više raspoložena za penjanje. Na samom početku, posle zagrevanja na jednom lakšem smeru, ponovo ulazim u 707. Trebalo bi da mi je lakše,i iako su hvatovi očigleni ja se uopšte ne sećam kako sam juče prešla neke detalje. Ništa zato, hrabrim se i nastavljam dalje. U cugu stižem mnogo dalje nego prethodni put, ali kad ispadnem odlučujem da siđem i čuvam se za ostale smerove. Cilj dolaska bio je penjati što više i što šarenije, što bi se reklo. 


Popelo se dosta lepih i zanimljivih smerova, što lakših što težih. Rezultat mnogo ljudi jeste dosta kamenja koje leti svuda oko nas. Stalno smo bili na oprezu i pri toj nemiloj reči: piatra(na rumunskom kamen) sklanjal i se ko je gde stigao. Na kraju drugog dana nagrada, odlazak na kupanje. Topla voda opušta i prija. Kad se pomeša sa umorom dobitna kombinacija nije ništa drugo do bezbrižno spavanje. 
Treći i poslednji dan, penjali smo do 15h. Posle toga odmarali i čekali večernju dodelu nagrada i žurku :)
Nisam uspela da popnem u komadu taj čudesni 707 iako sam bila blizu. Ostaje za neki naredni dolazak. Žurka je bila odlična, sa sve tombolom. Događaj koji svakako treba posetiti. Preporučujem :)


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Kamniška smer na Veležu

Nakon uspešnog, ali zaista teškog penjanja istoimenog smera u steni Izgorele grude, odlučujemo da probamo Kamnišku smer na Veležu. Ono što je zanimljivo je da su prvi penjači Bojan Pollak i Marjan Kaker (tvorci istoimenog smera u Izgoreloj grudi), ovaj smer popeli samo pet dana nakon izvrsnog uspona u steni Izgorele grude. Kakva majstorija i upenjanost! Smer nosi istu ocenu kao i prethodno pomenuti (V-VI, A1, A2), ali je stena ovde visine 290m.  Još jedna zanimljiva stvar za ova dva uspona je vreme penjanja; za smer u Izgoreloj grudi im je trebalo 6 sati (visina stene 500m), a za ovaj 7 i po sati (visina stene 290m). Koji su razlozi ostaje da nagađamo, a moje utiske iz smera možete pročitati u nastavku. Prvo ponavljanje smera uradio je Mukrim Šišić avgusta 1982. solo usponom za 6 sati. Za one koji ne znaju solo uspon nije soliranje (penjanje bez zaštitne opreme), već se penjač osigurava na način da uže fiksira dole, a zatim se vezan, najčešće Prusikovom zamkom, osigurava i penje. Kad d

Draž suprotnosti

Ponovo je period godine kada je aktuelan godišnji odmor. Nismo mnogo razmišljali o tome kako ćemo ga provesti; listali smo penjačke vodiče, pretraživali informacije na internetu, raspitivali se kod poznanika, pratili aktuelnu situaciju oko pandemije korona virusa. Nama najbliža stena Alpa nalazi se u Sloveniji, a kako smo penjali samo u severnoj steni Triglava poželeli smo da istražimo neke druge regije.  Odlučili smo da odemo na Vršič, čuveni prevoj koji je prirodna granica između dve susedne doline, Soče i Savske. Vršič je sa svojih 1611 metara najviši planinski prevoj u Sloveniji, pripada masivu Julijskih Alpa. Do Vršiča se stiže asfaltiranim putem iz Kranjske gore, a na samom prevoju i u njegovoj blizini ima više planinarskih domova u kojima je moguće pronaći smeštaj (Tonkina kuća, Tičarjev dom, Poštarski dom, Kuća na Gozdu, Erjavčeva kuća, Mihov dom). Vršić je polazna tačka za mnoge planinarske ture na okolne vrhove Mojstrovke (Mala i Velika), Prisojnik, Planja, Šitna glava, Razor

Veličanstveni Durmitor

 Ponovo odlučujemo da ispratimo staru, a dočekamo novu godinu na ovoj veličanstvenoj planini. Nemački geograf Kurt Hassert napisao je "Među planinskim divovima južnoslovenskih zemalja, najmoćniji i najveličanstveniji je Durmitor", a činjenica da ima čak 48 planinskih vrhova viših od 2000m bila je i više nego dovoljna da mu posvetimo vreme i energiju. Za sve zainteresovane ljubitelje planina opsežan i detaljan vodič o nacionalnom parku Durmitor, koji je zbog svoje lepote i raznovrstnosti biljnog i životinjskog sveta uvršten u UNESCO spisak svetske baštine, izdat je u Beogradu 2021.godine, autor Vlado Vujisić.  Za razliku od prethodne godine kada smo bili smešteni u selu Virak, ovaj put odlučujemo da odemo korak dalje i boravimo u srcu planine. Dolina Velike Kalice je jedna od tri koje presecaju masiv Durmitora, useca se između vrhova Savin kuk (2313m), Međed (2287m) i Šljeme (2455m). Pored malog glečera Debeli namet, u podnožju Šljemena, na mestu bezbednom od lavina i ostalih