Пређи на главни садржај

BMC International Sea Cliff Climbing Meet



Ове године британски планинарски савез одлучио је да традиционални међународни сусрет алпиниста одржи у јужном делу државе, у пењачком рају по имену Корнвол. Планинарски савез Србије, а преко комисије за алпинизам препознао је значај и важност представљања наше земље на једном оваквом скупу те изабрао Предрага Ћурдића и мене за репрезенте. Финансијски су нас подржали и омогућили наш боравак тамо. 
На пут крећемо 10.маја и после два дана проведена у Лондону у недељу стижемо у Корнвол. Уски путеви, облачно и помало хладно време нас дочекују у  Босиграну. Били смо смештени у кући чији је власник Climber's Club. То је најстарији пењачки клуб у Великој Британији  који је за потребе скупа великодушно уступио овај простор. Организаторка Беки нас по долазку упознаје са пењачким подручјем и даје водич за исти како би сами одабрали шта бисмо волели да пењемо. Име овогодишњег скупа било је BMC International Sea Cliff Climbing  Meet. На северној и јужној обали Атлантског океана налази се преко 20 различитих места за пењање. Водич је детаљан и добро покрива сва подручја. Литице изнад мора су заиста невероветне и незаборавне.

Као и пре две године у Велсу, принцип је исти. Свако од нас, гостију бива распоређен са домаћином, хостом који га упознаје са пењачким чарима Корнвола. Прва два дана била сам распоређена са Софи. У разговору са њом закључила сам да избор локације највише зависи од плиме и осеке. Тако смо цео први дан провеле у пењалишту Carn Barra. Одлично место са гранитном стеном, кратким смерима и доста сунца и ветра. За упењавање бирамо смери  лакших оцена.  Тог дана смо стартовали са HVS, а дан завршили  пењући Е3. Одличан увод, смери до 20ак метара, попели смо их 8 тог првог дана. То се сутрадан испоставило као одлично јер је киша била упорна и све нас оставила жељне пењања. Предео је заиста прелеп и чак кад није било пењања уживали смо у обилазку околних места, испијању црног чаја и разговору са нашим хостовима.  Трећег дана обишли смо два различита пењалишта која се налазе на јужној обали. Пењање је заиста феноменално. Стена је чврста, са пуно места за међуосигурања која савршено држе. Британци опреме имају довољно, можда више од тога, па ни у једном моменту нема места размишљању да ће нешто да зафали. Водила сам већину смери и била задовољна због тога. Увече, после вечере смо слушали предавање о легендарном спашавању из стене једног од пионира, зачетника пењања у Корнволу, Френка Канингтон. Невероватна прича, са срећним крајем.

Следећег дана нам мењају хостове и ја пењем са Грејемом. Ујутру се одлучујемо за Босигран који се налази на свега 15ак минута хода од куће. Пењали смо смер од 70м. Kоначно нешто дуже, то ми се свиђа.  Смер је оцењена са HVS, константна и са одличним поставкама. Пењемо је у 3 цуга. Због кише која нас је затекла на врху пакујемо се и после краће паузе и сушења поподне одлазимо у Sennen. Почињем да се питам које је пењалиште боље од оног претходног али како су дани пролазили одговор је све даље. Дан је био као измишљен за пењање и ми смо то максимално искористили, чак смо и на вечеру закаснили те се сами снашли да не останемо гладни.

Сутрадан, како би мало одморили од гранита, одлазимо на другачију врсту стене. Пењемо плоче које немају много места за међуосигурање, иако техничка оцена није тешка. Дивно је било осетити другачију стену. Тог дана попели смо 4 смера.
 Одлазак на овај скуп много ми је значио. Помогао ми је да још више стекнем поверење у своје поставке и подигнем ниво пењања у традиционалним смеровима. Учествовало је 35 гостију из најразличитијих земаља, Пољска, Израел, Малта, Јужна Африка, Шведска, Холандија, Словенија, Хрватска и још многе друге. Част је била представљати Србију на овако значајном месту. БМЦ је све ово одлично организовао и још једном подсетио све нас зашто је корисна размена искуства и ширење познанстава. Са осталим учесницима већ смо договарали нека заједичка пењања. Видели смо своје место у међународној пењачкој заједници и спремни смо да стечена знања и искуство поделимо са свима који то желе.
Cписак смери које сам попела изгледа овако:
  1. 1.       Ra, 18m, HVS 5a
    2.       Illustradet man, 20m, E2 5b
    3.       Dialectic, 18m, E1 5b
    4.       Fourteen Fathoms, 20m, E2 5b
    5.       Relax, 20m,  E2 6a
    6.       Crack in the Sky, 24m, E1 5b
    7.       Sunny Corner Lane, 27m, E3 5c
    8.       Peel Crack, 15m, VD
    9.       Williams's Chimney, 20m, HVS 5a
    10.   West Wing, 17m, E2 5c
    11.   The Cull, 33m, E3 5b
    12.   Ding, 30m, E2 5c
    13.   Paragon, 60m, HVS 5a
    14.   Zig-Zag, 18m, HVS 5a
    15.   Demo  route, 24m HS 4b
    16.   Affrica route, 18m, VS 5a
    17.   Corner Crack, 20m, S
    18.   Rock Dancer, 46m, E1 5b
    19.   In the Gallery, 37m HVS 5a
    20.   Kittiwake, 48m, HVS 5a
    21.   Bishop's Rib, 58m, E1 5b
    22.   High Frontier, 50m, HVS 5a
    23.   Thin wall special, 61m, E1 5b
    24.   Suicide wall, 64m, E1 5c


Коментари

Популарни постови са овог блога

Žijevo i Prokletije

Tabor alpinista Srbije, pod komandnom palicom Komisije za alpinizam, a pokroviteljstvom Planinarskog Saveza Srbije ove godine održan je od 10-20 jula na dve različite lokacije. Par dana upenjavanja na dobro nam poznatom i ništa manje izvanrednom penjalištu Kučkih planina, Žijevu bili su uvod za opako penjanje u Prokletijama. Kamp je ove, za razliku od prethodnih,a naročito prošle godine bio neobično prazan i tih. Domaćina je bilo zaista malo, većina se posvetila poslu silom prilika pa vremena za penjanje nije ostalo. Nisu se čuli razdragani dečiji glasići i smeh sa svih strana. Sreća da je tu kombi Slovenaca, koji kao zapete puške čekaju da popnu nešto dugo,teško i previsno. Ekipa je došla iz Tržiča sa vođom Slavkom Rožičem. Prvi dan već napadaju nepenjani greben iznad kampa, ali se ja posle jutarnjeg odmora popodne odlučujem za sportske smeri. Postoje izbušena dva na izuzetnoj steni. Srđan me džentlmenski pušta da vodim govoreći da ocena sigurno nije veća od 7-. Angažovala sam...

Nebeska vrata

 Pomalo tužna, razočarana i zabrinuta  započinjem pisanje utisaka iz fantastičnog smera koji se nalazi u Sićevu, u severnoj steni Oblika. Smer Nebeska vrata prvenstveno su popeli Aleksandar Aničin i Predrag Kostić davne 1983, visok je 240m, a ocenili su ga V+. To je bio prvi smer na desnoj strani klisure i linija je očigledna. Skica i opis smera, iz alpinističkog vodiča Sićevačka klisura, 1997.(Simić D,  Ljubojević M.)  Foto skica smera, autor Miloš Milanović Obzirom da planinarski dom u Ostrovici više ne postoji, pristup, odnosno polazna tačka je sada nešto drugačija. Polazna tačka ka smeru je mali parking sa desne strane, oko 200m pre manastira Sveta Petka. Tu se nalazi tabla za skretanje levo ka manastiru i tu je moguće ostaviti auto. Odatle preko železničkog mosta, pored kamenoloma i sve vreme pored pruge dublje u klisuru do prvog tunela. Popeti se na tunel, a zatim gustom šumom na gore i u levo do grebena. Do smera je potrebno oko 40 minuta. Šuma iznad tunela je...

Zaboravljeni smerovi Gornjačke klisure

 Gornjačka klisura nalazi se u istočnoj Srbiji, u oblasti Homolja. Duga je oko 16km, a njene stene alpinisti koriste kao penjački poligon. Svojom konfiguracijom Gornjak zaista predstavlja idealno mesto za trening i vežbu; stena je uglavnom dobrog kvaliteta, pristupi su laki i brzi pa se za jedan dan može povezati više smerova što predstavlja odličnu pripremu za veliku stenu.  Ipak, koliko god dobra donosi penjanje u stenama Gornjačke klisure ponekad, ako se zanesemo, može nam dati lažni osećaj upenjanosti, brzine i efikasnosti. Većina smerova je takve konfiguracije da je samo jedan cug težak i zahtevan dok se ostali relativno lako prolaze. To nam daje osećaj samopouzdanja koji u velikim, težim stenama i te kako biva poljuljan. Već u Sićevu je priča skroz drugačija; teški cugovi su konstantni i naporni, a zamislite tek stenu od 500+ metara visine. Treba dobro razumeti sve prednosti i mane pojedinog penjališta, da bismo bili u mogućnosti da pravilno procenimo svoje sposobnosti u...