Пређи на главни садржај

BMC International Sea Cliff Climbing Meet



Ове године британски планинарски савез одлучио је да традиционални међународни сусрет алпиниста одржи у јужном делу државе, у пењачком рају по имену Корнвол. Планинарски савез Србије, а преко комисије за алпинизам препознао је значај и важност представљања наше земље на једном оваквом скупу те изабрао Предрага Ћурдића и мене за репрезенте. Финансијски су нас подржали и омогућили наш боравак тамо. 
На пут крећемо 10.маја и после два дана проведена у Лондону у недељу стижемо у Корнвол. Уски путеви, облачно и помало хладно време нас дочекују у  Босиграну. Били смо смештени у кући чији је власник Climber's Club. То је најстарији пењачки клуб у Великој Британији  који је за потребе скупа великодушно уступио овај простор. Организаторка Беки нас по долазку упознаје са пењачким подручјем и даје водич за исти како би сами одабрали шта бисмо волели да пењемо. Име овогодишњег скупа било је BMC International Sea Cliff Climbing  Meet. На северној и јужној обали Атлантског океана налази се преко 20 различитих места за пењање. Водич је детаљан и добро покрива сва подручја. Литице изнад мора су заиста невероветне и незаборавне.

Као и пре две године у Велсу, принцип је исти. Свако од нас, гостију бива распоређен са домаћином, хостом који га упознаје са пењачким чарима Корнвола. Прва два дана била сам распоређена са Софи. У разговору са њом закључила сам да избор локације највише зависи од плиме и осеке. Тако смо цео први дан провеле у пењалишту Carn Barra. Одлично место са гранитном стеном, кратким смерима и доста сунца и ветра. За упењавање бирамо смери  лакших оцена.  Тог дана смо стартовали са HVS, а дан завршили  пењући Е3. Одличан увод, смери до 20ак метара, попели смо их 8 тог првог дана. То се сутрадан испоставило као одлично јер је киша била упорна и све нас оставила жељне пењања. Предео је заиста прелеп и чак кад није било пењања уживали смо у обилазку околних места, испијању црног чаја и разговору са нашим хостовима.  Трећег дана обишли смо два различита пењалишта која се налазе на јужној обали. Пењање је заиста феноменално. Стена је чврста, са пуно места за међуосигурања која савршено држе. Британци опреме имају довољно, можда више од тога, па ни у једном моменту нема места размишљању да ће нешто да зафали. Водила сам већину смери и била задовољна због тога. Увече, после вечере смо слушали предавање о легендарном спашавању из стене једног од пионира, зачетника пењања у Корнволу, Френка Канингтон. Невероватна прича, са срећним крајем.

Следећег дана нам мењају хостове и ја пењем са Грејемом. Ујутру се одлучујемо за Босигран који се налази на свега 15ак минута хода од куће. Пењали смо смер од 70м. Kоначно нешто дуже, то ми се свиђа.  Смер је оцењена са HVS, константна и са одличним поставкама. Пењемо је у 3 цуга. Због кише која нас је затекла на врху пакујемо се и после краће паузе и сушења поподне одлазимо у Sennen. Почињем да се питам које је пењалиште боље од оног претходног али како су дани пролазили одговор је све даље. Дан је био као измишљен за пењање и ми смо то максимално искористили, чак смо и на вечеру закаснили те се сами снашли да не останемо гладни.

Сутрадан, како би мало одморили од гранита, одлазимо на другачију врсту стене. Пењемо плоче које немају много места за међуосигурање, иако техничка оцена није тешка. Дивно је било осетити другачију стену. Тог дана попели смо 4 смера.
 Одлазак на овај скуп много ми је значио. Помогао ми је да још више стекнем поверење у своје поставке и подигнем ниво пењања у традиционалним смеровима. Учествовало је 35 гостију из најразличитијих земаља, Пољска, Израел, Малта, Јужна Африка, Шведска, Холандија, Словенија, Хрватска и још многе друге. Част је била представљати Србију на овако значајном месту. БМЦ је све ово одлично организовао и још једном подсетио све нас зашто је корисна размена искуства и ширење познанстава. Са осталим учесницима већ смо договарали нека заједичка пењања. Видели смо своје место у међународној пењачкој заједници и спремни смо да стечена знања и искуство поделимо са свима који то желе.
Cписак смери које сам попела изгледа овако:
  1. 1.       Ra, 18m, HVS 5a
    2.       Illustradet man, 20m, E2 5b
    3.       Dialectic, 18m, E1 5b
    4.       Fourteen Fathoms, 20m, E2 5b
    5.       Relax, 20m,  E2 6a
    6.       Crack in the Sky, 24m, E1 5b
    7.       Sunny Corner Lane, 27m, E3 5c
    8.       Peel Crack, 15m, VD
    9.       Williams's Chimney, 20m, HVS 5a
    10.   West Wing, 17m, E2 5c
    11.   The Cull, 33m, E3 5b
    12.   Ding, 30m, E2 5c
    13.   Paragon, 60m, HVS 5a
    14.   Zig-Zag, 18m, HVS 5a
    15.   Demo  route, 24m HS 4b
    16.   Affrica route, 18m, VS 5a
    17.   Corner Crack, 20m, S
    18.   Rock Dancer, 46m, E1 5b
    19.   In the Gallery, 37m HVS 5a
    20.   Kittiwake, 48m, HVS 5a
    21.   Bishop's Rib, 58m, E1 5b
    22.   High Frontier, 50m, HVS 5a
    23.   Thin wall special, 61m, E1 5b
    24.   Suicide wall, 64m, E1 5c


Коментари

Популарни постови са овог блога

Zaboravljeni smerovi Gornjačke klisure

 Gornjačka klisura nalazi se u istočnoj Srbiji, u oblasti Homolja. Duga je oko 16km, a njene stene alpinisti koriste kao penjački poligon. Svojom konfiguracijom Gornjak zaista predstavlja idealno mesto za trening i vežbu; stena je uglavnom dobrog kvaliteta, pristupi su laki i brzi pa se za jedan dan može povezati više smerova što predstavlja odličnu pripremu za veliku stenu.  Ipak, koliko god dobra donosi penjanje u stenama Gornjačke klisure ponekad, ako se zanesemo, može nam dati lažni osećaj upenjanosti, brzine i efikasnosti. Većina smerova je takve konfiguracije da je samo jedan cug težak i zahtevan dok se ostali relativno lako prolaze. To nam daje osećaj samopouzdanja koji u velikim, težim stenama i te kako biva poljuljan. Već u Sićevu je priča skroz drugačija; teški cugovi su konstantni i naporni, a zamislite tek stenu od 500+ metara visine. Treba dobro razumeti sve prednosti i mane pojedinog penjališta, da bismo bili u mogućnosti da pravilno procenimo svoje sposobnosti u...

Super G na Veležu

Smer - put kojim se alpinista kreće u steni; nakon prolaska prvi penjači ostavljaju skicu i opis koja ostalima služi kao putokaz. Nakon više ponavljanja smer postaje prepoznatljiv, logičan i pitomiji nego što je to bio na početku. Kada naiđemo na neki trag (stari klin, prusik, omču i sl.) prvih penjača znamo da smo na pravom putu, to uliva sigurnost i podstiće samopouzdanje.  Ipak, kao i u svemu novom...puno nepoznanica vezano za linije smerova, težine i uopšte bilo kakve sveže informacije o istim pozivaju nas i inspirišu. Na Veležu više od 70% smerova nema prvo ponavljanje, što je zaista prava retkost za ovako kvalitetnu i relativno pristupačnu stenu. Super G su prvenstveno popele 1987. godine dve naveze koje su se smenjivale u vođstvu; jednu navezu činili su Laza Radivojac i Edin Durmo, a drugu  Željko Marić i Sead Mujić. Približna visina smera je 340m, a ocenili su ga IV, V.  Prvih 120m metara proteže se  po Davorovom smeru, a na položenoj travnatoj terasi se smer...

Gornjak-mesto neprolazne inspiracije

Članovi alpinističkog odseka Vukan iz Požarevca su stalno aktivni na penjalištu Gornjak. Uređuju planinarske staze, prilaze do smerova, otvaraju nove blokove i penju prvenstvene smerove. Pravi primer staranja o penjalištu od strane lokalnih penjača. Boki (Bojan Trailović) mi je pisao o smeru koji je popeo nedavno. Kaže težak, ali lep, čvrst i penjiv. Odmah sam se zainteresovala, a nije mnogo prošlo da se želje pretvore u realnost. U istom bloku je popeo i jedan prvenstveni smer(Unin greben) te ih sada ima 4. 1.Šrapnelski 2. No-Mi 3.Poligonski 4. Unin greben, fotografija preuzeta od AO Vukan Dogovaramo penjanje u nedelju, Miloš i ja, kao jedna naveza; Boki i Ana Stojanović kao druga. Sa nama je krenuo i Novica Jovanović koji je prvenstveno popeo prve smerove u ovom bloku. Neće da penje, ali želi da nas gleda i daje smernice ako bude potrebno. Veseo susret nakon dugo vremena svima je prijalo.  Do ovog bloka dolazi se iz sela Ždrelo, sa parkinga iznad crkve. Prilaz vodi planinarskom s...