Пређи на главни садржај

Severna strana Grand Paradisa

Veliki raj, najviši vrh zapadnih Alpa i Italije- 4061 mnv. Nalazi se u dolini Aosta, a moguće mu je pristupiti iz dva planinarska doma. Jedan, našim planinarima dobro poznat, rifugio Vitorio Emanuele i drugi, pogodniji za penjanje severne strane, rifugio Federico Chabod. Do rifugia Chabod stigli smo za 2 sata i 20 minuta, savladavši oko 1000m visinske razlike. Staza polazi sa parkinga koji je na 1800mnv, dobro je uređena i lako uočljiva. Prvi deo staze je strm, sa konstantnim usponom. Predeo je divan, zelenilo, planinski vrhovi, reka koju formira voda od topljenja glečera.

Pristup ka planinarskom domu
 Sve vreme gledamo severnu stranu, izgleda kao da nam je na dohvat ruke. Psihički se pripremam za ono što nas sutra čeka. Vizuelizacija mi uvek mnogo pomaže, zamišljam svaki korak i to detaljno. Od večernjeg pakovanja opreme, preko ustajnja, pristupa smeru, osećaja pred početak penjanja, naravno zamišljam i penjanje,vrh i silaz. Odlična tehnika za smirivanje i pripremu pred uspon. Čak iako nikad nisam bila na istom mestu i ne znam šta me čeka, proučavala sam skice, fotografije, mašta uvek pomaže. Pripremam se  da će biti naporno, da će mi trebati koncetracija, da će biti hladno i na momente ću se verovatno uplašiti. Vidim sebe kako uspešno prevazilazim sve probleme pred kojima se nađem. Naše misli su ključ. One nas koče ili daju vetar u leđa, mi biramo. Nije lako upravljati mislima, ali ko savlada ovu tehniku postaje gospodar. Gospodar svojih misli i osećanja, najvažnija titula koju sebi možemo dodeliti.
Umorni ležemo u krevet i budimo se već nakon par sati. Napolju je mrak, ali je staza dobro vidljiva i obeležena. Sa staze koja vodi na vrh(via normale) treba skrenuti  ka severnoj strani. Kada ima dosta snega i manje glečerskih pukotina sve je jednostavnije. Do podnožja smera stigli smo za 3 sata hoda po teškom terenu. Impozantna stena je ispred nas, opremamo se i krećemo.
Direktni smer, nagib 75/55 stepeni, 600m
Na severnoj strani je siv led, tanak sloj tvrdog leda koji se povremeno odlama u obliku tanjira. Miloš kreće sa penjanjem, pa se potom smenjujemo u vođstvu.
Miloš vodi 

Penjemo brzo i efikasno, kad osetim bol u listovima jednu nogu pustim da se odmori, a potom i drugu. Smer nije tehnički zahtevna, ali izdržljivost je neophodna i bitna. Sve vreme vidimo vrh, ali se čini da mu se ne približavamo. Koliko god da se penjemo, na ovom velikom zidu deluje kao da stojimo u mestu. Tek na vrhu smera shvatamo da smo sve završili. Tako je u životu, nismo svesni napretka dok se dosegnemo cilj. Kad stignemo do jednog, tražimo novi cilj i novi put. Nas dvoje sada tražimo put do vrha. Ostaje nam još malo grebenskog penjanja, a onda se uključujemo na stazu koja nas vodi na vrh. Kao i uvek, na vrhu se kratko zadržavamo radi fotografisanja i krećemo sa spuštanjem.
Na grebenu
Selfi na vrhu

Grand Paradiso, 4061m


Staza je očigledna i nije teško pratiti je. Obzirom da je već prošlo podne, otvorile su se nove glečerske pukotine i potreban je dodatan oprez. Zračenje je veliko, sunce počinje da nam smeta, žurimo ali smo oprezni. Kada sneg nestane prelazimo na kameni deo. Malo se dvoumimo kuda treba dalje ići, ali ubrzo pronalazimo pravi put. Osećam se prilično umorno. Naporno je ponavljati identične pokrete 600m. Nije kao penjanje suve stene gde se smenjuju stilovi, tehnike. . .ovde je sve tako isto. Zahtevno fizički i psihički. Večera u domu uz čašu vina bila je prava nagrada. Nazdravljamo, za još novih smerova i severnih strana.
Severna strana Grand Paradisa svrstava se u 5 najlakših, predstavlja uvod u svet alpskog penjanja na velikim visinama. Treba znati odakle početi, a ovakav početak bih svima poželela.
Rifugio Chabod, panorama pred zalazak sunca
Sutradan smo iskoristili za odmor, fotografisanje i uživanje. Dan je bio sunčan, a mi odlično raspoloženi. Srećni zbog popetog smera i osvojenog vrha, analizirali smo svaki aspekt penjanja. 3 sata pristupa, 5 i po sati penjanja, pola sata zadržavanja na vrhu, 3 sata silaza. To su brojke koje mogu poslužiti kao orijentacija. U avgustu je tvrd led i uslovi su mnogo teži nego u junu, korisno znanje za budućnost.
Ovo putovanje je pored činjenice da smo popeli prvi zimski smer (u letnjim uslovima) u Alpima bilo posebno iz još jednog razloga. Nismo bili sami, naši partneri OM Made, Granum , Benlian food i Black n'Easy prepoznali su našu posvećenost, volju i sportski duh te nas podržali svojim sjajnim proizvodima. Hvala im, sa njima je ova akcija bila ukusnija, sadržajnija i energičnija :)




Коментари

Популарни постови са овог блога

Kamniška smer na Veležu

Nakon uspešnog, ali zaista teškog penjanja istoimenog smera u steni Izgorele grude, odlučujemo da probamo Kamnišku smer na Veležu. Ono što je zanimljivo je da su prvi penjači Bojan Pollak i Marjan Kaker (tvorci istoimenog smera u Izgoreloj grudi), ovaj smer popeli samo pet dana nakon izvrsnog uspona u steni Izgorele grude. Kakva majstorija i upenjanost! Smer nosi istu ocenu kao i prethodno pomenuti (V-VI, A1, A2), ali je stena ovde visine 290m.  Još jedna zanimljiva stvar za ova dva uspona je vreme penjanja; za smer u Izgoreloj grudi im je trebalo 6 sati (visina stene 500m), a za ovaj 7 i po sati (visina stene 290m). Koji su razlozi ostaje da nagađamo, a moje utiske iz smera možete pročitati u nastavku. Prvo ponavljanje smera uradio je Mukrim Šišić avgusta 1982. solo usponom za 6 sati. Za one koji ne znaju solo uspon nije soliranje (penjanje bez zaštitne opreme), već se penjač osigurava na način da uže fiksira dole, a zatim se vezan, najčešće Prusikovom zamkom, osigurava i penje. Kad d

Draž suprotnosti

Ponovo je period godine kada je aktuelan godišnji odmor. Nismo mnogo razmišljali o tome kako ćemo ga provesti; listali smo penjačke vodiče, pretraživali informacije na internetu, raspitivali se kod poznanika, pratili aktuelnu situaciju oko pandemije korona virusa. Nama najbliža stena Alpa nalazi se u Sloveniji, a kako smo penjali samo u severnoj steni Triglava poželeli smo da istražimo neke druge regije.  Odlučili smo da odemo na Vršič, čuveni prevoj koji je prirodna granica između dve susedne doline, Soče i Savske. Vršič je sa svojih 1611 metara najviši planinski prevoj u Sloveniji, pripada masivu Julijskih Alpa. Do Vršiča se stiže asfaltiranim putem iz Kranjske gore, a na samom prevoju i u njegovoj blizini ima više planinarskih domova u kojima je moguće pronaći smeštaj (Tonkina kuća, Tičarjev dom, Poštarski dom, Kuća na Gozdu, Erjavčeva kuća, Mihov dom). Vršić je polazna tačka za mnoge planinarske ture na okolne vrhove Mojstrovke (Mala i Velika), Prisojnik, Planja, Šitna glava, Razor

Veličanstveni Durmitor

 Ponovo odlučujemo da ispratimo staru, a dočekamo novu godinu na ovoj veličanstvenoj planini. Nemački geograf Kurt Hassert napisao je "Među planinskim divovima južnoslovenskih zemalja, najmoćniji i najveličanstveniji je Durmitor", a činjenica da ima čak 48 planinskih vrhova viših od 2000m bila je i više nego dovoljna da mu posvetimo vreme i energiju. Za sve zainteresovane ljubitelje planina opsežan i detaljan vodič o nacionalnom parku Durmitor, koji je zbog svoje lepote i raznovrstnosti biljnog i životinjskog sveta uvršten u UNESCO spisak svetske baštine, izdat je u Beogradu 2021.godine, autor Vlado Vujisić.  Za razliku od prethodne godine kada smo bili smešteni u selu Virak, ovaj put odlučujemo da odemo korak dalje i boravimo u srcu planine. Dolina Velike Kalice je jedna od tri koje presecaju masiv Durmitora, useca se između vrhova Savin kuk (2313m), Međed (2287m) i Šljeme (2455m). Pored malog glečera Debeli namet, u podnožju Šljemena, na mestu bezbednom od lavina i ostalih