Пређи на главни садржај

Severna strana Grand Paradisa

Veliki raj, najviši vrh zapadnih Alpa i Italije- 4061 mnv. Nalazi se u dolini Aosta, a moguće mu je pristupiti iz dva planinarska doma. Jedan, našim planinarima dobro poznat, rifugio Vitorio Emanuele i drugi, pogodniji za penjanje severne strane, rifugio Federico Chabod. Do rifugia Chabod stigli smo za 2 sata i 20 minuta, savladavši oko 1000m visinske razlike. Staza polazi sa parkinga koji je na 1800mnv, dobro je uređena i lako uočljiva. Prvi deo staze je strm, sa konstantnim usponom. Predeo je divan, zelenilo, planinski vrhovi, reka koju formira voda od topljenja glečera.

Pristup ka planinarskom domu
 Sve vreme gledamo severnu stranu, izgleda kao da nam je na dohvat ruke. Psihički se pripremam za ono što nas sutra čeka. Vizuelizacija mi uvek mnogo pomaže, zamišljam svaki korak i to detaljno. Od večernjeg pakovanja opreme, preko ustajnja, pristupa smeru, osećaja pred početak penjanja, naravno zamišljam i penjanje,vrh i silaz. Odlična tehnika za smirivanje i pripremu pred uspon. Čak iako nikad nisam bila na istom mestu i ne znam šta me čeka, proučavala sam skice, fotografije, mašta uvek pomaže. Pripremam se  da će biti naporno, da će mi trebati koncetracija, da će biti hladno i na momente ću se verovatno uplašiti. Vidim sebe kako uspešno prevazilazim sve probleme pred kojima se nađem. Naše misli su ključ. One nas koče ili daju vetar u leđa, mi biramo. Nije lako upravljati mislima, ali ko savlada ovu tehniku postaje gospodar. Gospodar svojih misli i osećanja, najvažnija titula koju sebi možemo dodeliti.
Umorni ležemo u krevet i budimo se već nakon par sati. Napolju je mrak, ali je staza dobro vidljiva i obeležena. Sa staze koja vodi na vrh(via normale) treba skrenuti  ka severnoj strani. Kada ima dosta snega i manje glečerskih pukotina sve je jednostavnije. Do podnožja smera stigli smo za 3 sata hoda po teškom terenu. Impozantna stena je ispred nas, opremamo se i krećemo.
Direktni smer, nagib 75/55 stepeni, 600m
Na severnoj strani je siv led, tanak sloj tvrdog leda koji se povremeno odlama u obliku tanjira. Miloš kreće sa penjanjem, pa se potom smenjujemo u vođstvu.
Miloš vodi 

Penjemo brzo i efikasno, kad osetim bol u listovima jednu nogu pustim da se odmori, a potom i drugu. Smer nije tehnički zahtevna, ali izdržljivost je neophodna i bitna. Sve vreme vidimo vrh, ali se čini da mu se ne približavamo. Koliko god da se penjemo, na ovom velikom zidu deluje kao da stojimo u mestu. Tek na vrhu smera shvatamo da smo sve završili. Tako je u životu, nismo svesni napretka dok se dosegnemo cilj. Kad stignemo do jednog, tražimo novi cilj i novi put. Nas dvoje sada tražimo put do vrha. Ostaje nam još malo grebenskog penjanja, a onda se uključujemo na stazu koja nas vodi na vrh. Kao i uvek, na vrhu se kratko zadržavamo radi fotografisanja i krećemo sa spuštanjem.
Na grebenu
Selfi na vrhu

Grand Paradiso, 4061m


Staza je očigledna i nije teško pratiti je. Obzirom da je već prošlo podne, otvorile su se nove glečerske pukotine i potreban je dodatan oprez. Zračenje je veliko, sunce počinje da nam smeta, žurimo ali smo oprezni. Kada sneg nestane prelazimo na kameni deo. Malo se dvoumimo kuda treba dalje ići, ali ubrzo pronalazimo pravi put. Osećam se prilično umorno. Naporno je ponavljati identične pokrete 600m. Nije kao penjanje suve stene gde se smenjuju stilovi, tehnike. . .ovde je sve tako isto. Zahtevno fizički i psihički. Večera u domu uz čašu vina bila je prava nagrada. Nazdravljamo, za još novih smerova i severnih strana.
Severna strana Grand Paradisa svrstava se u 5 najlakših, predstavlja uvod u svet alpskog penjanja na velikim visinama. Treba znati odakle početi, a ovakav početak bih svima poželela.
Rifugio Chabod, panorama pred zalazak sunca
Sutradan smo iskoristili za odmor, fotografisanje i uživanje. Dan je bio sunčan, a mi odlično raspoloženi. Srećni zbog popetog smera i osvojenog vrha, analizirali smo svaki aspekt penjanja. 3 sata pristupa, 5 i po sati penjanja, pola sata zadržavanja na vrhu, 3 sata silaza. To su brojke koje mogu poslužiti kao orijentacija. U avgustu je tvrd led i uslovi su mnogo teži nego u junu, korisno znanje za budućnost.
Ovo putovanje je pored činjenice da smo popeli prvi zimski smer (u letnjim uslovima) u Alpima bilo posebno iz još jednog razloga. Nismo bili sami, naši partneri OM Made, Granum , Benlian food i Black n'Easy prepoznali su našu posvećenost, volju i sportski duh te nas podržali svojim sjajnim proizvodima. Hvala im, sa njima je ova akcija bila ukusnija, sadržajnija i energičnija :)




Коментари

Популарни постови са овог блога

Žijevo i Prokletije

Tabor alpinista Srbije, pod komandnom palicom Komisije za alpinizam, a pokroviteljstvom Planinarskog Saveza Srbije ove godine održan je od 10-20 jula na dve različite lokacije. Par dana upenjavanja na dobro nam poznatom i ništa manje izvanrednom penjalištu Kučkih planina, Žijevu bili su uvod za opako penjanje u Prokletijama. Kamp je ove, za razliku od prethodnih,a naročito prošle godine bio neobično prazan i tih. Domaćina je bilo zaista malo, većina se posvetila poslu silom prilika pa vremena za penjanje nije ostalo. Nisu se čuli razdragani dečiji glasići i smeh sa svih strana. Sreća da je tu kombi Slovenaca, koji kao zapete puške čekaju da popnu nešto dugo,teško i previsno. Ekipa je došla iz Tržiča sa vođom Slavkom Rožičem. Prvi dan već napadaju nepenjani greben iznad kampa, ali se ja posle jutarnjeg odmora popodne odlučujem za sportske smeri. Postoje izbušena dva na izuzetnoj steni. Srđan me džentlmenski pušta da vodim govoreći da ocena sigurno nije veća od 7-. Angažovala sam...

Nebeska vrata

 Pomalo tužna, razočarana i zabrinuta  započinjem pisanje utisaka iz fantastičnog smera koji se nalazi u Sićevu, u severnoj steni Oblika. Smer Nebeska vrata prvenstveno su popeli Aleksandar Aničin i Predrag Kostić davne 1983, visok je 240m, a ocenili su ga V+. To je bio prvi smer na desnoj strani klisure i linija je očigledna. Skica i opis smera, iz alpinističkog vodiča Sićevačka klisura, 1997.(Simić D,  Ljubojević M.)  Foto skica smera, autor Miloš Milanović Obzirom da planinarski dom u Ostrovici više ne postoji, pristup, odnosno polazna tačka je sada nešto drugačija. Polazna tačka ka smeru je mali parking sa desne strane, oko 200m pre manastira Sveta Petka. Tu se nalazi tabla za skretanje levo ka manastiru i tu je moguće ostaviti auto. Odatle preko železničkog mosta, pored kamenoloma i sve vreme pored pruge dublje u klisuru do prvog tunela. Popeti se na tunel, a zatim gustom šumom na gore i u levo do grebena. Do smera je potrebno oko 40 minuta. Šuma iznad tunela je...

Zaboravljeni smerovi Gornjačke klisure

 Gornjačka klisura nalazi se u istočnoj Srbiji, u oblasti Homolja. Duga je oko 16km, a njene stene alpinisti koriste kao penjački poligon. Svojom konfiguracijom Gornjak zaista predstavlja idealno mesto za trening i vežbu; stena je uglavnom dobrog kvaliteta, pristupi su laki i brzi pa se za jedan dan može povezati više smerova što predstavlja odličnu pripremu za veliku stenu.  Ipak, koliko god dobra donosi penjanje u stenama Gornjačke klisure ponekad, ako se zanesemo, može nam dati lažni osećaj upenjanosti, brzine i efikasnosti. Većina smerova je takve konfiguracije da je samo jedan cug težak i zahtevan dok se ostali relativno lako prolaze. To nam daje osećaj samopouzdanja koji u velikim, težim stenama i te kako biva poljuljan. Već u Sićevu je priča skroz drugačija; teški cugovi su konstantni i naporni, a zamislite tek stenu od 500+ metara visine. Treba dobro razumeti sve prednosti i mane pojedinog penjališta, da bismo bili u mogućnosti da pravilno procenimo svoje sposobnosti u...