Gornjačka klisura je, čini mi se jedno od najposećenijih alpinističkih penjališta kod nas. Nije daleko od Beograda, pristupi su relativno kratki, stena čvrsta, ima i boltovanih smerova..uopšteno govoreći lepo, pristupačno i uređeno penjalište.
Kada se nečim bavite dugo, intenzivno i strastveno posle određenog vremena dođete do stadijuma gde shvatate da vas stari putevi više nigde ne vode. Uvek ima mesta za napredak, ali je potrebni pronaći novi put i nove izazove. Došao je momenat kada sam shvatila: popela sam skoro sve kvalitetne i vredne smerove (u Gornjaku), kuda dalje? Misli mi se vraćaju na čoveka koji i posle celog svog penjačkog staža ima motivaciju za nove projekte i smerove, Aleksa Srdanov. Lako pronalazim informacije koje želim i predlažem da za vikend penjemo Mikijev stub. Smer se nalazi u markantnoj steni iznad kamenoloma. Aleksa je jednom vodio tu mene i Danijelu, dragoceno iskustvo.
 |
| Smer broj 1- Mikijev stub. Fotografija preuzeta sa fb profila AO Vukan |
Pristup je kroz gustu šumu i preko strmih sipara iznad kamenoloma. Ne postoji označena staza, ali je put logičan i vodi direktno pod stenu, uspon traje oko 40 minuta. Moguće je pristupiti i sa druge strane, pored Grebena ladne vode, tuda je put malo duži. Ulaz u smer je očigledan, položene ploče koje brzo postaju vertikalne. Po izlasku na vertikalni deo dolazimo do ploča gde nema mogućnosti za postavljanje međiosiguranja, a penjanje je zahtevno, ocena VI. Po pločama treba treba prečiti u desno, može se zakucati kraći klin i postaviti čok.
 |
Na ulazu u smer
|
Nakon prečke ponovo se vraćamo u žljeb koji nema mesta za međuosiguranja. Tu se nalazi jedan klin prvih penjača koji je siguran, penjanje je težine V. Na izlasku iz žljeba potrebno je biti oprezan zbog krušljivosti. Pre ulaska u drugi kamin žljeb je osiguravalište. Smer sada postaje lakši i nakon nekoliko metara izbijamo na greben. Sa grebena smo se spustili u podnožje stene smerom Tajni prolaz, broj 3 na slici gore.
Odlična linija i lepo penjanje, žalim što stena nije duža. Po povratku mi je Aleksa rekao da je ovo bilo prvo ponavljanje smera. Za bezbedno penjanje ovakvih stvari je neophodno puno treninga, fizičkog i mentalnog. Glava mora biti mirna, a mišići snažni da efikasno izvedu sve ono što smo zamislili. Veština postavljanje sigurnih međuosiguranja je obavezna. Nadam se da će ovakve linije imati sve više uspona, jer kada su nam već Alpi i velike stene daleko, uvek ima i posla u našem dvorištu. Ne treba samo biti lenj.
Коментари
Постави коментар