Пређи на главни садржај

Mikijev stub u Gornjaku

Gornjačka klisura je, čini mi se jedno od najposećenijih alpinističkih penjališta kod nas. Nije daleko od Beograda, pristupi su relativno kratki, stena čvrsta, ima i boltovanih smerova..uopšteno govoreći lepo, pristupačno i uređeno penjalište.
Kada se nečim bavite dugo, intenzivno i strastveno posle određenog vremena dođete do stadijuma gde shvatate da vas stari putevi više nigde ne vode. Uvek ima mesta za napredak, ali je potrebni pronaći novi put i nove izazove. Došao je momenat kada sam shvatila: popela  sam skoro sve kvalitetne i vredne smerove (u Gornjaku), kuda dalje? Misli mi se vraćaju na čoveka koji i posle celog svog penjačkog staža ima motivaciju za nove projekte i smerove, Aleksa Srdanov. Lako pronalazim informacije koje želim i predlažem da za vikend penjemo Mikijev stub. Smer se nalazi u markantnoj steni iznad kamenoloma. Aleksa je jednom vodio tu mene i Danijelu, dragoceno iskustvo.
Smer broj 1- Mikijev stub. Fotografija preuzeta sa fb profila AO Vukan
Pristup je kroz gustu šumu i preko strmih sipara iznad kamenoloma. Ne postoji označena staza, ali je put logičan i vodi direktno pod stenu, uspon traje oko 40 minuta. Moguće je pristupiti i sa druge strane, pored Grebena ladne vode, tuda je put malo duži. Ulaz u smer je očigledan, položene ploče koje brzo postaju vertikalne. Po izlasku na vertikalni deo dolazimo do ploča gde nema mogućnosti za postavljanje međiosiguranja, a penjanje je zahtevno, ocena VI. Po pločama treba treba prečiti u desno, može  se zakucati kraći klin i postaviti čok.
Na ulazu u smer
Nakon prečke ponovo se vraćamo u žljeb koji nema mesta za međuosiguranja. Tu se nalazi jedan klin prvih penjača koji je siguran, penjanje je težine V. Na izlasku iz žljeba potrebno je biti oprezan zbog krušljivosti. Pre ulaska u drugi kamin žljeb je osiguravalište. Smer sada postaje lakši i nakon nekoliko metara izbijamo na greben. Sa grebena smo se spustili u podnožje stene smerom Tajni prolaz, broj 3 na slici gore.
Odlična linija i lepo penjanje, žalim što stena nije duža. Po povratku mi je Aleksa rekao da je ovo bilo prvo ponavljanje smera. Za bezbedno penjanje ovakvih stvari je neophodno puno treninga, fizičkog i mentalnog. Glava mora biti mirna, a mišići snažni da efikasno izvedu sve ono što smo zamislili. Veština postavljanje sigurnih međuosiguranja je obavezna. Nadam se da će ovakve linije imati sve više uspona, jer kada su nam već Alpi i velike stene daleko, uvek ima i posla u našem dvorištu. Ne treba samo biti lenj.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Kamniška smer na Veležu

Nakon uspešnog, ali zaista teškog penjanja istoimenog smera u steni Izgorele grude, odlučujemo da probamo Kamnišku smer na Veležu. Ono što je zanimljivo je da su prvi penjači Bojan Pollak i Marjan Kaker (tvorci istoimenog smera u Izgoreloj grudi), ovaj smer popeli samo pet dana nakon izvrsnog uspona u steni Izgorele grude. Kakva majstorija i upenjanost! Smer nosi istu ocenu kao i prethodno pomenuti (V-VI, A1, A2), ali je stena ovde visine 290m.  Još jedna zanimljiva stvar za ova dva uspona je vreme penjanja; za smer u Izgoreloj grudi im je trebalo 6 sati (visina stene 500m), a za ovaj 7 i po sati (visina stene 290m). Koji su razlozi ostaje da nagađamo, a moje utiske iz smera možete pročitati u nastavku. Prvo ponavljanje smera uradio je Mukrim Šišić avgusta 1982. solo usponom za 6 sati. Za one koji ne znaju solo uspon nije soliranje (penjanje bez zaštitne opreme), već se penjač osigurava na način da uže fiksira dole, a zatim se vezan, najčešće Prusikovom zamkom, osigurava i penje. Kad d

Draž suprotnosti

Ponovo je period godine kada je aktuelan godišnji odmor. Nismo mnogo razmišljali o tome kako ćemo ga provesti; listali smo penjačke vodiče, pretraživali informacije na internetu, raspitivali se kod poznanika, pratili aktuelnu situaciju oko pandemije korona virusa. Nama najbliža stena Alpa nalazi se u Sloveniji, a kako smo penjali samo u severnoj steni Triglava poželeli smo da istražimo neke druge regije.  Odlučili smo da odemo na Vršič, čuveni prevoj koji je prirodna granica između dve susedne doline, Soče i Savske. Vršič je sa svojih 1611 metara najviši planinski prevoj u Sloveniji, pripada masivu Julijskih Alpa. Do Vršiča se stiže asfaltiranim putem iz Kranjske gore, a na samom prevoju i u njegovoj blizini ima više planinarskih domova u kojima je moguće pronaći smeštaj (Tonkina kuća, Tičarjev dom, Poštarski dom, Kuća na Gozdu, Erjavčeva kuća, Mihov dom). Vršić je polazna tačka za mnoge planinarske ture na okolne vrhove Mojstrovke (Mala i Velika), Prisojnik, Planja, Šitna glava, Razor

Veličanstveni Durmitor

 Ponovo odlučujemo da ispratimo staru, a dočekamo novu godinu na ovoj veličanstvenoj planini. Nemački geograf Kurt Hassert napisao je "Među planinskim divovima južnoslovenskih zemalja, najmoćniji i najveličanstveniji je Durmitor", a činjenica da ima čak 48 planinskih vrhova viših od 2000m bila je i više nego dovoljna da mu posvetimo vreme i energiju. Za sve zainteresovane ljubitelje planina opsežan i detaljan vodič o nacionalnom parku Durmitor, koji je zbog svoje lepote i raznovrstnosti biljnog i životinjskog sveta uvršten u UNESCO spisak svetske baštine, izdat je u Beogradu 2021.godine, autor Vlado Vujisić.  Za razliku od prethodne godine kada smo bili smešteni u selu Virak, ovaj put odlučujemo da odemo korak dalje i boravimo u srcu planine. Dolina Velike Kalice je jedna od tri koje presecaju masiv Durmitora, useca se između vrhova Savin kuk (2313m), Međed (2287m) i Šljeme (2455m). Pored malog glečera Debeli namet, u podnožju Šljemena, na mestu bezbednom od lavina i ostalih