Na Romaniji sam sa Lazom popela svoj prvi alpinistički smer, Centralni brid. Još uvek rado prepričava anegdotu kada me je nakon ispenjanog smera pitao kako mi se čini alpinizam, a ja odgovorila dosadno, da je sve mogao da očekuje na svetu sem takvog odgovora. A meni je stvarno tada bilo dosadno, mlada i sportski penjač u vrhunskoj formi tragala sam za teškim pokretima i sitnim hvatovima. Toga nije bilo, ali moram priznati da me je zaintrigiralo kada mi je Laza rekao "ti ćeš sigurno biti alpinista". Iz poverenja, ali i želje da otkrijem da li će se to stvarno desiti prihvatala sam njegove predloge da penjemo još neke smerove. Drugi smer koji smo penjali bio je Okomiti i tu mi se alpinizam učinio težak. Nakon toga sam uz Lazino mentorstvo nastavila da istražujem i sva penjačka, alpinistička i životna iskustva dovela su me ovde gde jesam.
Romanija sa svojim fenomenalnim ambijentom i atraktivnim, teškim smerovima i danas je za mene interesantni alpinistički poligon. Sezonu penjanja smo, pritisnuti okolnostima na neko vreme pauzirali i zato je bila odlična prilika da posetimo ovo penjalište sa kratkim smerovima i lakim pristupom.
Za Romaniju postoji Alpinistički vodič (autori Edin Durmo i Slobodan Žalica) koji je izdat krajem osamdesetih godina. Neki smerovi su nakon toga popeti slobodno te je ocena promenjena i to treba uzeti u obzir prilikom planiranja uspona. Link za vodič - ovde.
Poslednjih godina, popeto je još novih smerova, a informacije o istim mogu se naći u postu alpiniste iz BiH Admira Andelića, poznatiji kao Tomba - ovde.
Prvi dan smo penjali Vjetreni smer, koji je na ključnim mestima, u prvoj dužini opremljen sa dva bolta. Lepi pokreti i čvrsta stena bili su pravi užitak nakon dugo vremena pauze. U drugom cugu smo pre ulaska u detalj ostavili još jedan klin (pored onog u detalju), koji je siguran. Nakon dve dužine smer se spaja sa Centralnim bridom. Ocena je V+, a dug je 160m.
Posle dobrog penjanja potreban je i dobar odmor. Kamp smo postavili na Novakovoj njivi koja se nalazi na svega 15ak minuta hoda od stene. Novakova njiva je nestvarno zelena livada u sred guste četinarske šume i prava je oaza mira. Tu postoji i brvnara gde se može smestiti do 5 ljudi u slučaju potrebe. Na 15 minuta hoda od livade je i izvor Novakovo vrelo pa je lokacija idealna za kamp.
 |
| Novakova njiva, foto Miloš Milanović |
Drugi dan, nakon pažljivog posmatranja vodiča odlučujemo se za Tajanov smer, koji je ocenjen sa V+, 100m. Smer je ispenjan `79 godine; tih godina je najteža poznata ocena bila VI i to se smatralo granicom ljudskih mogućnosti. Ne očekujemo lako penjanje, ali obzirom da je smer popet slobodno i ima više ponavljanja verujemo da to možemo.
Prvi cug počinje vertikalnim žljebom koji u nekim momentima zahteva kaminsko penjanje, ocena je konsantna, a od međusoguranja su najbolji čokovi i frendovi.
 |
| Miloš na početku prvog cuga, Tajanov smer |
Dalje nastavlja u levo preko travnatih ploča u zajedu gde se nalazi jedan stari klin. Za međusoguranja najbolji su klinovi i tu smo ostavili dva dobra, tako da ih sada ima ukupno tri u ključnom delu. Penjanje je dosta teže nego što smo očekivali, a štand je na travnatoj polici odakle smer nastavlja u desno, a potom na rub stene.
Na samom početku drugog cuga i pre izlaska na rub je takođe zahtevno penjanje.
 |
| Pogled na drugi cug sa štanda, foto Miloš Milanović |
Na samom početku drugog cuga i pre izlaska na rub je takođe zahtevno penjanje.
Pogled sa vrha je, kao i uvek neprocenjiv.
 |
| Lepote Romanije |
Složili smo da je ocena smera konstantno VI, a u detaljima i VI+, noge su na trenju, hvat je za krimpove, a ima mnogo prelazaka preko obraslih polica sa nesigurnim hvatovima.
Nakon popetog smera sišli smo stazom koja vodi vrhom stene direktno do Novakovog polja, pokupili ostatak stvari i krenuli nazad ka polaznoj tački.
Krenuli smo nazad, a već razmišljamo o povratku. Bude se želje i razmišljanja o mogućnostima dok punimo pluća čistim planinskim vazduhom. Pluća vazduhom, a glavu uspomenama koje su kao slamka spasa u gradskoj gužvi, užurbanosti i haosu. Lepo je kad čovek ima čemu da se vraća, a planine i nova iskustva nas čekaju.
Nadam se da će informacije o steni, kampu i smerovima biti podstrek i inspiracija za neka nova penjanja!
Nakon popetog smera sišli smo stazom koja vodi vrhom stene direktno do Novakovog polja, pokupili ostatak stvari i krenuli nazad ka polaznoj tački.
Krenuli smo nazad, a već razmišljamo o povratku. Bude se želje i razmišljanja o mogućnostima dok punimo pluća čistim planinskim vazduhom. Pluća vazduhom, a glavu uspomenama koje su kao slamka spasa u gradskoj gužvi, užurbanosti i haosu. Lepo je kad čovek ima čemu da se vraća, a planine i nova iskustva nas čekaju.
Nadam se da će informacije o steni, kampu i smerovima biti podstrek i inspiracija za neka nova penjanja!
Коментари
Постави коментар