Пређи на главни садржај

Alpinistički dragulj- Romanija

Na Romaniji sam sa Lazom popela svoj prvi alpinistički smer, Centralni brid. Još uvek rado prepričava anegdotu kada me je nakon ispenjanog smera pitao kako mi se čini alpinizam, a ja odgovorila dosadno, da je sve mogao da očekuje na svetu sem takvog odgovora. A meni je stvarno  tada bilo dosadno, mlada i sportski penjač u vrhunskoj formi tragala sam za teškim pokretima i sitnim hvatovima. Toga nije bilo, ali moram priznati da me je zaintrigiralo kada mi je Laza rekao "ti ćeš sigurno biti alpinista". Iz poverenja, ali i želje da otkrijem da li će se to stvarno desiti prihvatala sam njegove predloge da penjemo još neke smerove. Drugi smer koji smo penjali bio je Okomiti i tu mi se alpinizam učinio težak. Nakon toga sam uz Lazino mentorstvo nastavila da istražujem i sva penjačka, alpinistička i životna iskustva dovela su me ovde gde jesam.

Romanija sa svojim fenomenalnim ambijentom i atraktivnim, teškim smerovima  i danas je za mene interesantni alpinistički poligon. Sezonu penjanja smo, pritisnuti okolnostima na neko vreme pauzirali i zato je bila odlična prilika da posetimo ovo penjalište sa kratkim smerovima i lakim pristupom. 

Za Romaniju postoji Alpinistički vodič (autori Edin Durmo i Slobodan Žalica) koji je izdat krajem osamdesetih godina. Neki smerovi su nakon toga popeti slobodno te je ocena promenjena i to treba uzeti u obzir prilikom planiranja uspona. Link za vodič - ovde
Poslednjih godina, popeto je još novih smerova, a informacije o istim mogu se naći u postu alpiniste iz BiH Admira Andelića, poznatiji kao Tomba - ovde. 

Prvi dan smo penjali Vjetreni smer, koji je na ključnim mestima, u prvoj dužini opremljen sa dva bolta. Lepi pokreti i čvrsta stena bili su pravi užitak nakon dugo vremena pauze. U drugom cugu smo pre ulaska u detalj ostavili još jedan klin (pored onog u detalju), koji je siguran. Nakon dve dužine smer se spaja sa Centralnim bridom. Ocena je V+, a dug je 160m.

Posle dobrog penjanja potreban je i dobar odmor. Kamp smo postavili na Novakovoj njivi koja se nalazi na svega 15ak minuta hoda od stene. Novakova njiva je nestvarno zelena livada u sred guste četinarske šume i prava je oaza mira. Tu postoji i brvnara gde se može smestiti do 5 ljudi u slučaju potrebe. Na 15 minuta hoda od livade je i izvor Novakovo vrelo pa je lokacija idealna za kamp. 

Novakova njiva, foto Miloš Milanović

Drugi dan, nakon pažljivog posmatranja vodiča odlučujemo se za Tajanov smer, koji je ocenjen sa V+, 100m. Smer je ispenjan `79 godine; tih godina je najteža poznata ocena bila VI i to se smatralo granicom ljudskih mogućnosti. Ne očekujemo lako penjanje, ali obzirom da je smer popet slobodno i ima više ponavljanja verujemo da to možemo. 
Prvi cug počinje vertikalnim žljebom koji u nekim momentima zahteva kaminsko penjanje, ocena je konsantna, a od međusoguranja su najbolji čokovi i frendovi.

Miloš na početku prvog cuga, Tajanov smer

Dalje nastavlja u levo preko travnatih ploča u zajedu gde se nalazi jedan stari klin. Za međusoguranja najbolji su klinovi i tu smo ostavili dva dobra, tako da ih sada ima ukupno tri u ključnom delu. Penjanje je dosta teže nego što smo očekivali, a štand je na travnatoj polici odakle smer nastavlja u desno, a potom na rub stene.
Pogled na drugi cug sa štanda, foto Miloš Milanović

Na samom početku drugog cuga i pre izlaska na rub je takođe zahtevno penjanje. 

Pogled sa vrha je, kao i uvek neprocenjiv.
Lepote Romanije

Složili smo da je ocena smera konstantno VI, a u detaljima i VI+, noge su na trenju, hvat je za krimpove, a ima mnogo prelazaka preko obraslih polica sa nesigurnim hvatovima.

Nakon popetog smera sišli smo stazom koja vodi vrhom stene direktno do Novakovog polja, pokupili ostatak stvari i krenuli nazad ka polaznoj tački.

Krenuli smo nazad, a već razmišljamo o povratku. Bude se želje i razmišljanja o mogućnostima dok punimo pluća čistim planinskim vazduhom. Pluća vazduhom, a glavu uspomenama koje su kao slamka spasa u gradskoj gužvi, užurbanosti i haosu. Lepo je kad čovek ima čemu da se vraća, a planine i nova iskustva nas čekaju.

Nadam se da će informacije o steni, kampu i smerovima biti podstrek i inspiracija za neka nova penjanja!

Коментари

Популарни постови са овог блога

Žijevo i Prokletije

Tabor alpinista Srbije, pod komandnom palicom Komisije za alpinizam, a pokroviteljstvom Planinarskog Saveza Srbije ove godine održan je od 10-20 jula na dve različite lokacije. Par dana upenjavanja na dobro nam poznatom i ništa manje izvanrednom penjalištu Kučkih planina, Žijevu bili su uvod za opako penjanje u Prokletijama. Kamp je ove, za razliku od prethodnih,a naročito prošle godine bio neobično prazan i tih. Domaćina je bilo zaista malo, većina se posvetila poslu silom prilika pa vremena za penjanje nije ostalo. Nisu se čuli razdragani dečiji glasići i smeh sa svih strana. Sreća da je tu kombi Slovenaca, koji kao zapete puške čekaju da popnu nešto dugo,teško i previsno. Ekipa je došla iz Tržiča sa vođom Slavkom Rožičem. Prvi dan već napadaju nepenjani greben iznad kampa, ali se ja posle jutarnjeg odmora popodne odlučujem za sportske smeri. Postoje izbušena dva na izuzetnoj steni. Srđan me džentlmenski pušta da vodim govoreći da ocena sigurno nije veća od 7-. Angažovala sam...

Nebeska vrata

 Pomalo tužna, razočarana i zabrinuta  započinjem pisanje utisaka iz fantastičnog smera koji se nalazi u Sićevu, u severnoj steni Oblika. Smer Nebeska vrata prvenstveno su popeli Aleksandar Aničin i Predrag Kostić davne 1983, visok je 240m, a ocenili su ga V+. To je bio prvi smer na desnoj strani klisure i linija je očigledna. Skica i opis smera, iz alpinističkog vodiča Sićevačka klisura, 1997.(Simić D,  Ljubojević M.)  Foto skica smera, autor Miloš Milanović Obzirom da planinarski dom u Ostrovici više ne postoji, pristup, odnosno polazna tačka je sada nešto drugačija. Polazna tačka ka smeru je mali parking sa desne strane, oko 200m pre manastira Sveta Petka. Tu se nalazi tabla za skretanje levo ka manastiru i tu je moguće ostaviti auto. Odatle preko železničkog mosta, pored kamenoloma i sve vreme pored pruge dublje u klisuru do prvog tunela. Popeti se na tunel, a zatim gustom šumom na gore i u levo do grebena. Do smera je potrebno oko 40 minuta. Šuma iznad tunela je...

Zaboravljeni smerovi Gornjačke klisure

 Gornjačka klisura nalazi se u istočnoj Srbiji, u oblasti Homolja. Duga je oko 16km, a njene stene alpinisti koriste kao penjački poligon. Svojom konfiguracijom Gornjak zaista predstavlja idealno mesto za trening i vežbu; stena je uglavnom dobrog kvaliteta, pristupi su laki i brzi pa se za jedan dan može povezati više smerova što predstavlja odličnu pripremu za veliku stenu.  Ipak, koliko god dobra donosi penjanje u stenama Gornjačke klisure ponekad, ako se zanesemo, može nam dati lažni osećaj upenjanosti, brzine i efikasnosti. Većina smerova je takve konfiguracije da je samo jedan cug težak i zahtevan dok se ostali relativno lako prolaze. To nam daje osećaj samopouzdanja koji u velikim, težim stenama i te kako biva poljuljan. Već u Sićevu je priča skroz drugačija; teški cugovi su konstantni i naporni, a zamislite tek stenu od 500+ metara visine. Treba dobro razumeti sve prednosti i mane pojedinog penjališta, da bismo bili u mogućnosti da pravilno procenimo svoje sposobnosti u...