Пређи на главни садржај

Lepote Zlatibora

Zlatibor - većini delimično, a retkima potpuno poznat. Čini se pitom, blag i predvidiv, zasigurno je fascinatan i može vas potpuno iznenaditi. Da je sve stvar perspektive, tj izbora govori činjenica da umesto plaćanja basnoslovnih cena u centru možete provesti divan dan u blizini, a opet dalje od gradske gužve, u objektu Planinskog doma Tornik. 
Planinski dom je ušuškano, mirno i sa stilom uređeno mesto u blizini ski centra Tornik. Ambijent je čist i uredan, atmosfera prijateljska, cene pristupačne. Vatra iz kamina nam greje srca i radosno planiramo sutrašnju turno turu. Lepo je imati društvo za avanture, istraživanja i ozbiljne uspone. Vlado i Marija su uvek dobro društvo, za svaku od navedenih opcija. 

Ekipa

Na wikiloc aplikaciji ima puno staza koje pružaju savršenu priliku da se ovaj predeo upozna i zavoli. Mi se odlučujemo da iz planinskog doma, preko Ribnice izađemo na vrh Tornik (1496m), pa se drugom stranom, sličnim putem vratimo nazad. 



Prvi put sam na turno skijama posle sigurno pet i više godina pauze. Prilikom priprema, osećaj uzbuđenja me nadvladava, a sjaj u očima govori o nestrpljivosti koja je kod mene uvek prisutna kad radim ono što volim. Prvi dan, kao prvi put, poteškoće oko stavljanja krzna, određivanja adekvatnih slojeva odeće (da li je tri previše ili taman), stezanja pancerica i sve one sitne zavrzlame na koje se brzo naviknemo.
Lepote Zlatibora

Lepo reče Vlado, da nam je peti dan ruke bi već same pakovale opremu u ranac, a mi bismo bez razmišljanja znali šta treba da radimo. 
Napolju je hladno, puno snega i sunce se povremeno izbori da zasija između sivih oblaka. Nagib je blag i teren je idealan za početak. Prolazimo kroz šumu do asfaltnog puta koji prelazimo i nastavljamo dalje ka Torniku. Nakon dva sata, tražim prvu pauzu i srećna sam jer ostali prihvataju. 

Blag uspon

Oslabađajući je osećaj biti na planini, fokusiran na sadašnji trenutak i spremno ići ka cilju znajući da vas svaki korak tome približava. Vrh nam se povremeno, kad se raziđe magla jasno prikazuje i podseća da nas čeka.

Lepote Zlatibora

Smenjuju se osećaji i razmišljanja, na početku je bilo teško, a onda je postalo lakše, kad krene nagib opet srce ubrzano lupa, kad sine sunce lakše je, kad se navuku oblaci neka je teskoba. Posle nekog vremena uđeš u ritam i ideš napred, bez obzira na to što sneg neprestano pada, što pancerice stežu, što se nagib opet povećava. Idem napred i srećna sam što je moje telo u mogućnosti da ispuni sve ono što moja glava zamisli. Ima li šta savšrnije na ovom svetu? Sklad i balans ta dva neodvojiva dela našeg bića.



Uspon pred vrh je konstan i bio mi je naporan. Znam da smo na vrhu tek na pola puta, čeka nas spust. Duža pauza i osveženje na vrhu su prijali. U spust krećemo uređenim stazom. Kakva promena! Zategnute pancerice i vezovi, česti zaokreti, utabana staza. Nakon nekoliko zaokreta opet ulazimo u šumu i krećemo spust po dubokom snegu. Povremeno teško kontrolišem brzinu, a nekad čak uspem da uradim ono što želim. Uglavnom mi je naporno. Zadnji deo uspona, tj povratka u dom je ponovo uzbrdo. Ulažem poslednje atome snage kako bih uspešno završila započeto. Vredelo je i uprkos svim poteškoćama bilo je fenomenalno. Značajno iskustvo. Potrebno je još da vežbam, treniram i učim jer prostora za napredak ima. Nadam se da ću imati motivaciju, volju i energiju za isto. 
Fotke: Miloš Milanović i Marija Katić Pajić

Коментари

Популарни постови са овог блога

Kamniška smer na Veležu

Nakon uspešnog, ali zaista teškog penjanja istoimenog smera u steni Izgorele grude, odlučujemo da probamo Kamnišku smer na Veležu. Ono što je zanimljivo je da su prvi penjači Bojan Pollak i Marjan Kaker (tvorci istoimenog smera u Izgoreloj grudi), ovaj smer popeli samo pet dana nakon izvrsnog uspona u steni Izgorele grude. Kakva majstorija i upenjanost! Smer nosi istu ocenu kao i prethodno pomenuti (V-VI, A1, A2), ali je stena ovde visine 290m.  Još jedna zanimljiva stvar za ova dva uspona je vreme penjanja; za smer u Izgoreloj grudi im je trebalo 6 sati (visina stene 500m), a za ovaj 7 i po sati (visina stene 290m). Koji su razlozi ostaje da nagađamo, a moje utiske iz smera možete pročitati u nastavku. Prvo ponavljanje smera uradio je Mukrim Šišić avgusta 1982. solo usponom za 6 sati. Za one koji ne znaju solo uspon nije soliranje (penjanje bez zaštitne opreme), već se penjač osigurava na način da uže fiksira dole, a zatim se vezan, najčešće Prusikovom zamkom, osigurava i penje. Kad d

Draž suprotnosti

Ponovo je period godine kada je aktuelan godišnji odmor. Nismo mnogo razmišljali o tome kako ćemo ga provesti; listali smo penjačke vodiče, pretraživali informacije na internetu, raspitivali se kod poznanika, pratili aktuelnu situaciju oko pandemije korona virusa. Nama najbliža stena Alpa nalazi se u Sloveniji, a kako smo penjali samo u severnoj steni Triglava poželeli smo da istražimo neke druge regije.  Odlučili smo da odemo na Vršič, čuveni prevoj koji je prirodna granica između dve susedne doline, Soče i Savske. Vršič je sa svojih 1611 metara najviši planinski prevoj u Sloveniji, pripada masivu Julijskih Alpa. Do Vršiča se stiže asfaltiranim putem iz Kranjske gore, a na samom prevoju i u njegovoj blizini ima više planinarskih domova u kojima je moguće pronaći smeštaj (Tonkina kuća, Tičarjev dom, Poštarski dom, Kuća na Gozdu, Erjavčeva kuća, Mihov dom). Vršić je polazna tačka za mnoge planinarske ture na okolne vrhove Mojstrovke (Mala i Velika), Prisojnik, Planja, Šitna glava, Razor

Veličanstveni Durmitor

 Ponovo odlučujemo da ispratimo staru, a dočekamo novu godinu na ovoj veličanstvenoj planini. Nemački geograf Kurt Hassert napisao je "Među planinskim divovima južnoslovenskih zemalja, najmoćniji i najveličanstveniji je Durmitor", a činjenica da ima čak 48 planinskih vrhova viših od 2000m bila je i više nego dovoljna da mu posvetimo vreme i energiju. Za sve zainteresovane ljubitelje planina opsežan i detaljan vodič o nacionalnom parku Durmitor, koji je zbog svoje lepote i raznovrstnosti biljnog i životinjskog sveta uvršten u UNESCO spisak svetske baštine, izdat je u Beogradu 2021.godine, autor Vlado Vujisić.  Za razliku od prethodne godine kada smo bili smešteni u selu Virak, ovaj put odlučujemo da odemo korak dalje i boravimo u srcu planine. Dolina Velike Kalice je jedna od tri koje presecaju masiv Durmitora, useca se između vrhova Savin kuk (2313m), Međed (2287m) i Šljeme (2455m). Pored malog glečera Debeli namet, u podnožju Šljemena, na mestu bezbednom od lavina i ostalih