Пређи на главни садржај

Beljanica

Komisija za alpinizam je, preko planinarskog saveza Srbija, organizovala kamp mladih i perspektivnih alpinista. Uprkos tome što su iz našeg kluba krenuli uglavnom klinci, to zaista fenomenalno zvuči. Imali smo pune pansione, prenoćište i vrhnunsku hranu. Moj zadatak ovog puta bio je da brinem o njima. Postavljam smeri, pomažem pri penjanju i naravno vodim računa da uvek budu topli, siti, napiti :) Ne znam kako to zvuči, ali znam sigurno da nije nimalo lak posao. Tako smo iz Kikinde krenuli sa dvoje kola i troje dece mlađe od 12 god.
Stefan, Nina i Petar- prepuni energije
Penjalište se nalazi pored samog puta. Prvi blok sadrži 3 opremljena sportska smera. Dva su ocene oko šestice, a jedna ima 2 detalja za koje bi rekla da su ocene oko VII-. Sledeći blok takođe sadrži 3 smera i  nalazi nešto dalje od ovog. Ocene su  lakše, a smeri oko 25m dužine. Kako smeri nisu bile u potpunosti očišćene tako penjanje ali i boravak ostalih penjača u blizini nije bio bezbedan. Tako smo svi sa šlemovima na glavama radili vežbe zagrevanja, trčkali, jurili se..i najvažnije držali podalje od stene i onog koji penje. Nisam sigurna kako su se oni snašli sa kamenjem koje im je ponekad ostajalo u rukama, ili onim,sitnim i krupnijim,koje su nespretno nogama odvaljivali, ali prosto drugačijeg nije bilo. Ovome smo morali da se prilagodimo. Stvarno je bilo mnogo hladno, sunce koje nas je ponekad počastilo svojim zracima nije bilo dovoljno da ugreje nas, ugreje ruke i noge koje su bile ledeno hladne. Trudili su se i međusobno bodrili jedan drugog. Drago mi je bilo da se njihovo drugarstvo ogledalo i u beskrajnoj podršci i pomoći koji su jedno drugom pružali. Nije bilo zavisti i pakosti, netrepeljivosti. Uz malo muke, svi su uspeli da popnu sva tri smera. Meni su se ruke ukočile od osiguravanja.
Pera je stručno konstatova da mu više leže prirodne stene :)
Laza je izgubio glas pokušavajući da im objasni šta treba da rade. Oni stariji su se možda malo i dosađivali. Zbog velike gužve čekali svoj red da pokušaju.
Nina se,kao i uvek malo žalila, ali na kraju ipak popela...
Uvek najglasniji i najnemriniji, Stefan je pomalo nervirao sve prisutne svojim prodornim glasom. I on je, kao i ostali, odlično penjao! Posle celog dana provedenog napolju (izgledali su umorno i pospano) zaista mi nije jasno kako su mogli da čuju kako nešto lupka po tavanu. Čudnije je bilo što ništa nije lupkalo. Tako su iz kuće u kojoj su bili smešteni, uplašeni morali da pređu u moju sobu. Premeštanje je uspešno izvršeno pa je tako nas četvoro spavalo u dvokrevetnoj sobi. Pera, najneustrašiviji i najmirniji  svoje mesto u krevetu zamenio je spavanjem na podu, na dušeku. Za njega je to,čini se, bilo pravo uživanje :) Nina i Stefan su se gurali u jednom krevetu, povremeno prelazili na moj, ali preživesmo i te dve noći nekako. 
Boje i priroda u planini u jesen su fascinantni. Od jarko crvene, preko narandžaste, roze pa sve do zelene. Izgleda kao ćilim najlepših boja prostret  svuda unaokolo. 

 Šetajući dalje dolinom otkrili smo još stena. Većina nije za penjanje jer je nepristupačna. Ima i onih preteških koje bi bile po meri sportskih penjača. 
Čuli smo za neke stene koje su pronašli Cobe i Raca, nalaze sa na drugoj strani. Ovog puta nismo išli da ih nađemo. Verujem da tamo ima još posla oko bušenja, čišćenja i pre svega pronalaska novih linija.
Ekipa na okupu :)
Proveli vikend sa najmlađima i trudili se da im približimo penjanje na prirodnim stenama. Alpinizam nažalost nismo mogli jer se smeri nalaze pored puta. No, biće još prilika.nikad nije kasno!

Коментари

Популарни постови са овог блога

Kamniška smer na Veležu

Nakon uspešnog, ali zaista teškog penjanja istoimenog smera u steni Izgorele grude, odlučujemo da probamo Kamnišku smer na Veležu. Ono što je zanimljivo je da su prvi penjači Bojan Pollak i Marjan Kaker (tvorci istoimenog smera u Izgoreloj grudi), ovaj smer popeli samo pet dana nakon izvrsnog uspona u steni Izgorele grude. Kakva majstorija i upenjanost! Smer nosi istu ocenu kao i prethodno pomenuti (V-VI, A1, A2), ali je stena ovde visine 290m.  Još jedna zanimljiva stvar za ova dva uspona je vreme penjanja; za smer u Izgoreloj grudi im je trebalo 6 sati (visina stene 500m), a za ovaj 7 i po sati (visina stene 290m). Koji su razlozi ostaje da nagađamo, a moje utiske iz smera možete pročitati u nastavku. Prvo ponavljanje smera uradio je Mukrim Šišić avgusta 1982. solo usponom za 6 sati. Za one koji ne znaju solo uspon nije soliranje (penjanje bez zaštitne opreme), već se penjač osigurava na način da uže fiksira dole, a zatim se vezan, najčešće Prusikovom zamkom, osigurava i penje. Kad d

Draž suprotnosti

Ponovo je period godine kada je aktuelan godišnji odmor. Nismo mnogo razmišljali o tome kako ćemo ga provesti; listali smo penjačke vodiče, pretraživali informacije na internetu, raspitivali se kod poznanika, pratili aktuelnu situaciju oko pandemije korona virusa. Nama najbliža stena Alpa nalazi se u Sloveniji, a kako smo penjali samo u severnoj steni Triglava poželeli smo da istražimo neke druge regije.  Odlučili smo da odemo na Vršič, čuveni prevoj koji je prirodna granica između dve susedne doline, Soče i Savske. Vršič je sa svojih 1611 metara najviši planinski prevoj u Sloveniji, pripada masivu Julijskih Alpa. Do Vršiča se stiže asfaltiranim putem iz Kranjske gore, a na samom prevoju i u njegovoj blizini ima više planinarskih domova u kojima je moguće pronaći smeštaj (Tonkina kuća, Tičarjev dom, Poštarski dom, Kuća na Gozdu, Erjavčeva kuća, Mihov dom). Vršić je polazna tačka za mnoge planinarske ture na okolne vrhove Mojstrovke (Mala i Velika), Prisojnik, Planja, Šitna glava, Razor

Veličanstveni Durmitor

 Ponovo odlučujemo da ispratimo staru, a dočekamo novu godinu na ovoj veličanstvenoj planini. Nemački geograf Kurt Hassert napisao je "Među planinskim divovima južnoslovenskih zemalja, najmoćniji i najveličanstveniji je Durmitor", a činjenica da ima čak 48 planinskih vrhova viših od 2000m bila je i više nego dovoljna da mu posvetimo vreme i energiju. Za sve zainteresovane ljubitelje planina opsežan i detaljan vodič o nacionalnom parku Durmitor, koji je zbog svoje lepote i raznovrstnosti biljnog i životinjskog sveta uvršten u UNESCO spisak svetske baštine, izdat je u Beogradu 2021.godine, autor Vlado Vujisić.  Za razliku od prethodne godine kada smo bili smešteni u selu Virak, ovaj put odlučujemo da odemo korak dalje i boravimo u srcu planine. Dolina Velike Kalice je jedna od tri koje presecaju masiv Durmitora, useca se između vrhova Savin kuk (2313m), Međed (2287m) i Šljeme (2455m). Pored malog glečera Debeli namet, u podnožju Šljemena, na mestu bezbednom od lavina i ostalih