Пређи на главни садржај

Poslednji voz za Prenj

Društvene mreže su postale neizostavni deo našeg života, hteli mi to da priznamo ili ne. Često se, sa pravom, žalimo kako su dosadne i besmislene, a opet ih ponovo posećujemo. Želja čoveka da bude u toku sa aktuelnim dešavanjima i mogućnost ispunjenja iste je imperativ uspeha i  napretka u eri globalnog ubrzanog protoka informacija.
 Davno sam naučila da alpinističke uspone ne možemo planirati u skladu sa svojim slobodnim vremenom i željama. Moramo se prilagoditi planini, ona nama neće. Videla sam da su Edin i Irijan Durmo napravili prvenstvene uspone u zaleđenim vodopadima na Prenju. Linkovi ka njihovim objavama:

Priča o dva "Draga" prenjska slapa
Prenjska ledna fantazija 

Vodopadi izgledaju fenomenalno, a mi smo odmah počeli da prikupljamo informacije kako ih pronaći. Shvatila sam da se nalaze na vrlo nepristupačnom terenu gde je zimi, zbog velikih snegova i lavinoznog terena praktično nemoguće pristupiti. Dodatno otežava činjenica da nikada tamo nismo bili, ali uz ključne informacije koje smo dobili od Tombe i Irijana sa lakoćom pronalazimo vodopade.
Pristup je sledeći: Auto parkirati na Strelištu kod Konjičke Bijele, odakle polazi markirana planinarska staza ka kući Jezerce. Staza na samom početku vodi desno, ne pravo preko Strelišta i nakon otprilike 1 km odvaja se levo u šumu preko kamenog nasipa. Šumom pratiti dobro markiranu stazu dok se ne dođe do prvog znaka "Pazi mine". Znak više nije na drvetu, već leži na zemlji. Od početka staze do znaka treba oko sat vremena i 45 minuta hoda. Kod znaka skrenuti desno u udolinu (cirk) gde se nalaze vodopadi. Prvo se nailazi na levi vodopad, Drago Entraut, ocena WI 4+, dužina 50m.
Prva vertikala u smeru
Obzirom da je temperatura iznad nula stepeni celzijusa voda konstatno curi, a povremeno pada i kiša. Oblačno je i nije baš kao što se poželeti može. Uprkos tome, uživam jer je to prvo penjanje na ledu ove godine. Početna nesigurnost nestaje već sa prvim zamasima alata i sve postaje opuštenije. Druga vertikala mi izgleda čak i malo previsno na momente, ali ništa što se sa par pokreta ne može prepenjati. Brzo smo na vrhu i pripremamo abzajl.

Na vrhu
Kratko prepakivanje opreme u podnožju i Vlado, Miloš i ja nastavljamo ka sledećem vodopadu. Marija je odlučila da ne penje, ali nas strpljivo fotografiše i snima. Miloš samouvereno i brzo penje, a odmah za njim nastavljamo Vlado i ja.

Miloš vodi

Vlado na izlazu iz smera


Drago Entraut, WI 4, 50m

Nakon završetka smera se, mokri i zadovoljni abzajlom spuštamo u podnožje. Vraćamo se do mesta gde smo ostavili stvari, pakujemo uz jaku kišu i vraćamo nazad u šumu. Šuma nas štiti od kiše i uživamo u ručku. Ostatak bureka od jutros obradovao me je i vratio neophodnu energiju za silazak. Za silazak nam je trebalo sat i po vremena. Teren nije previše zahtevan, ali nije ni opuštena šetnja. 
Obzirom na visoku temperaturu poslednjih dana čini se da smo uhvatili "poslednji voz" za ovaj period zime. Minusa će sigurno biti još, ali mi smo bili nestrpljivi. Do narednih minusa, planovi se roje, a nadamo se da će biti mogućnosti za ispunjenje.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Kamniška smer na Veležu

Nakon uspešnog, ali zaista teškog penjanja istoimenog smera u steni Izgorele grude, odlučujemo da probamo Kamnišku smer na Veležu. Ono što je zanimljivo je da su prvi penjači Bojan Pollak i Marjan Kaker (tvorci istoimenog smera u Izgoreloj grudi), ovaj smer popeli samo pet dana nakon izvrsnog uspona u steni Izgorele grude. Kakva majstorija i upenjanost! Smer nosi istu ocenu kao i prethodno pomenuti (V-VI, A1, A2), ali je stena ovde visine 290m.  Još jedna zanimljiva stvar za ova dva uspona je vreme penjanja; za smer u Izgoreloj grudi im je trebalo 6 sati (visina stene 500m), a za ovaj 7 i po sati (visina stene 290m). Koji su razlozi ostaje da nagađamo, a moje utiske iz smera možete pročitati u nastavku. Prvo ponavljanje smera uradio je Mukrim Šišić avgusta 1982. solo usponom za 6 sati. Za one koji ne znaju solo uspon nije soliranje (penjanje bez zaštitne opreme), već se penjač osigurava na način da uže fiksira dole, a zatim se vezan, najčešće Prusikovom zamkom, osigurava i penje. Kad d

Draž suprotnosti

Ponovo je period godine kada je aktuelan godišnji odmor. Nismo mnogo razmišljali o tome kako ćemo ga provesti; listali smo penjačke vodiče, pretraživali informacije na internetu, raspitivali se kod poznanika, pratili aktuelnu situaciju oko pandemije korona virusa. Nama najbliža stena Alpa nalazi se u Sloveniji, a kako smo penjali samo u severnoj steni Triglava poželeli smo da istražimo neke druge regije.  Odlučili smo da odemo na Vršič, čuveni prevoj koji je prirodna granica između dve susedne doline, Soče i Savske. Vršič je sa svojih 1611 metara najviši planinski prevoj u Sloveniji, pripada masivu Julijskih Alpa. Do Vršiča se stiže asfaltiranim putem iz Kranjske gore, a na samom prevoju i u njegovoj blizini ima više planinarskih domova u kojima je moguće pronaći smeštaj (Tonkina kuća, Tičarjev dom, Poštarski dom, Kuća na Gozdu, Erjavčeva kuća, Mihov dom). Vršić je polazna tačka za mnoge planinarske ture na okolne vrhove Mojstrovke (Mala i Velika), Prisojnik, Planja, Šitna glava, Razor

Veličanstveni Durmitor

 Ponovo odlučujemo da ispratimo staru, a dočekamo novu godinu na ovoj veličanstvenoj planini. Nemački geograf Kurt Hassert napisao je "Među planinskim divovima južnoslovenskih zemalja, najmoćniji i najveličanstveniji je Durmitor", a činjenica da ima čak 48 planinskih vrhova viših od 2000m bila je i više nego dovoljna da mu posvetimo vreme i energiju. Za sve zainteresovane ljubitelje planina opsežan i detaljan vodič o nacionalnom parku Durmitor, koji je zbog svoje lepote i raznovrstnosti biljnog i životinjskog sveta uvršten u UNESCO spisak svetske baštine, izdat je u Beogradu 2021.godine, autor Vlado Vujisić.  Za razliku od prethodne godine kada smo bili smešteni u selu Virak, ovaj put odlučujemo da odemo korak dalje i boravimo u srcu planine. Dolina Velike Kalice je jedna od tri koje presecaju masiv Durmitora, useca se između vrhova Savin kuk (2313m), Međed (2287m) i Šljeme (2455m). Pored malog glečera Debeli namet, u podnožju Šljemena, na mestu bezbednom od lavina i ostalih