Пређи на главни садржај

Zimski Maglić



Tekst koji sledi napisao je Vlado Pajić.

Najbolji penjači na svetu su oni koji se najviše zabavljaju.“ Alex Lowe američki alpinista.

Upravo to nam je prošlo kroz glavu dok smo se spremali za ovaj uspon. U poslednje vreme previše smo opterećeni ocenama smeri i vežbanjem u zatorenom prostoru (bolderani, teretani) toliko da često zaboravimo da alpinizma nema bez ozbiljne planine. Upravo odlazak na ovakvu  planinu  nam predstavlja dobar trening i pripremu za ozbiljne smeri.
Dugi pristupi, bivakovanje u planini, celodnevni uspon, neizvesnost i na kraju veliko zadovoljstvo, stvari su koje se ne mogu osetiti nigde drugde, nego u planini.
Maglić je najviši vrh Republike Srpske i cele Bosne i Hercegovine. Visok je 2386m, nalazi se u istočnom delu Bosne i Hercegovine na samoj granici sa Crnom Gorom. Najbolji pristup je iz doline Sutjeske makadamskim putem do Prijevora (1700mnv). Pošto je zimski period preporuka je neko terensko vozilo i lanci za sneg.

Pre dve godine smo prvi put išli na ovaj uspon, bilo nas je troje u ekipi i tada smo osetili sve čari netaknute prirode Maglića i njegove izolovanosti. Dubok, nov sneg, šest sati hoda sa stvarima do katuna, dvanaest sati uspona plus silazak.
Znajući šta sve može da nas sačeka, ovaj put smo bili dosta pripremljeniji a i brojniji. Bilo nas je šest u ekipi.
Sa vozilima uspevamo da izađemo do raskrsnice za Prijevor. Hodali smo 3,5km do katuna i odmah se videlo da je sneg dosta manji i da će uspon biti lakši nego predhodni put. Našli smo otvoren katun, drva smo poneli sa sobom i imali smo prijatan boravak to veče pre uspona.

Ustajanje u 04:00, brzo spremanje i u 05:00 smo već krenuli. Magla je i dalje bila uporna. Posle kraćeg dela kroz šumu i kleke, tamo gde smo pre dve godine upadali do pojasa u sneg, izlazimo na padinu. Stavljamo dereze i veoma brzo napredujemo jer je sneg tvrd. Poznajemo dobro stazu što se odrazilo na vreme uspona. Već iznad 2000mnv magla počinje da se razilazi i vidimo mesec i zvezde. Našoj sreći nema kraja. Posle sat vremena uspona nailazimo na prve sajle (krećemo se letnjom stazom, koja je osigurana sajlama na eksponiranim mestima). Posle prvih sajli dolazi jedan skok gde je miks snega, trave i stene.
Mix teren, priprema gelendera

 Tu se odlučujemo da razvučemo gelender, zbog manje iskusnih članova ekipe, ali se ispostavilo da nam je taj gelender jako dobro došao i u silasku. Sledi zatim još jedan skok u steni zatim snežna padina nagiba 50°, i već smo u izlaznom kuloaru.


Skok u steni


Tada sledi ono što najviše volimo u planini, izlazak na vrh a ispod vas more magle. Uživamo u čarobnom pogledu na vrhove koji se ređaju Bioč, Trnovački Durmitor, Trzivka i Volujak...



izlazni koluar
Izlazni kuloar



Posle pola sata započinjemo spust. Spust se odvija istom stazom, abzajlom(postoje boltovane abzajl linije). Ukupno četiri abzajla i nešto otpenjavanja i nalazimo se na lakšem terenu. Kratak boravak u katunu, prepakivanje i povratak


    
Povratak, prvi od ukupno četiri abzajla



Iako ovaj put Maglić nije bio toliko surov i u nama nije bilo nemira od nepoznatog, zimski uspon ovim smerom je odličan trening i priprema za ozbiljne smeri tokom zimske sezone.

Pogled na moćnu stenu Vlasulje (Volujak)
Masiv Volujka

Коментари

Популарни постови са овог блога

Kamniška smer na Veležu

Nakon uspešnog, ali zaista teškog penjanja istoimenog smera u steni Izgorele grude, odlučujemo da probamo Kamnišku smer na Veležu. Ono što je zanimljivo je da su prvi penjači Bojan Pollak i Marjan Kaker (tvorci istoimenog smera u Izgoreloj grudi), ovaj smer popeli samo pet dana nakon izvrsnog uspona u steni Izgorele grude. Kakva majstorija i upenjanost! Smer nosi istu ocenu kao i prethodno pomenuti (V-VI, A1, A2), ali je stena ovde visine 290m.  Još jedna zanimljiva stvar za ova dva uspona je vreme penjanja; za smer u Izgoreloj grudi im je trebalo 6 sati (visina stene 500m), a za ovaj 7 i po sati (visina stene 290m). Koji su razlozi ostaje da nagađamo, a moje utiske iz smera možete pročitati u nastavku. Prvo ponavljanje smera uradio je Mukrim Šišić avgusta 1982. solo usponom za 6 sati. Za one koji ne znaju solo uspon nije soliranje (penjanje bez zaštitne opreme), već se penjač osigurava na način da uže fiksira dole, a zatim se vezan, najčešće Prusikovom zamkom, osigurava i penje. Kad d

Draž suprotnosti

Ponovo je period godine kada je aktuelan godišnji odmor. Nismo mnogo razmišljali o tome kako ćemo ga provesti; listali smo penjačke vodiče, pretraživali informacije na internetu, raspitivali se kod poznanika, pratili aktuelnu situaciju oko pandemije korona virusa. Nama najbliža stena Alpa nalazi se u Sloveniji, a kako smo penjali samo u severnoj steni Triglava poželeli smo da istražimo neke druge regije.  Odlučili smo da odemo na Vršič, čuveni prevoj koji je prirodna granica između dve susedne doline, Soče i Savske. Vršič je sa svojih 1611 metara najviši planinski prevoj u Sloveniji, pripada masivu Julijskih Alpa. Do Vršiča se stiže asfaltiranim putem iz Kranjske gore, a na samom prevoju i u njegovoj blizini ima više planinarskih domova u kojima je moguće pronaći smeštaj (Tonkina kuća, Tičarjev dom, Poštarski dom, Kuća na Gozdu, Erjavčeva kuća, Mihov dom). Vršić je polazna tačka za mnoge planinarske ture na okolne vrhove Mojstrovke (Mala i Velika), Prisojnik, Planja, Šitna glava, Razor

Veličanstveni Durmitor

 Ponovo odlučujemo da ispratimo staru, a dočekamo novu godinu na ovoj veličanstvenoj planini. Nemački geograf Kurt Hassert napisao je "Među planinskim divovima južnoslovenskih zemalja, najmoćniji i najveličanstveniji je Durmitor", a činjenica da ima čak 48 planinskih vrhova viših od 2000m bila je i više nego dovoljna da mu posvetimo vreme i energiju. Za sve zainteresovane ljubitelje planina opsežan i detaljan vodič o nacionalnom parku Durmitor, koji je zbog svoje lepote i raznovrstnosti biljnog i životinjskog sveta uvršten u UNESCO spisak svetske baštine, izdat je u Beogradu 2021.godine, autor Vlado Vujisić.  Za razliku od prethodne godine kada smo bili smešteni u selu Virak, ovaj put odlučujemo da odemo korak dalje i boravimo u srcu planine. Dolina Velike Kalice je jedna od tri koje presecaju masiv Durmitora, useca se između vrhova Savin kuk (2313m), Međed (2287m) i Šljeme (2455m). Pored malog glečera Debeli namet, u podnožju Šljemena, na mestu bezbednom od lavina i ostalih