Пређи на главни садржај

Grr..doba kod Valjeva

Čast da me ugosti na početku sezone penjanja u suvoj steni imala je Grdoba u selu Poćuta, nedaleko od Valjeva. Poslednja poseta ovom penjalištu bila je davno, kada sam tek počela da se bavim penjanjem, pre otprilike 4 ili 5 godina. Moji penjački putevi od tada dosta su se promenili, ali to nikako nije ono što me sprečava da se podsetim kako je to bilo na početku, i vidim gde sam to sada. 
 Prognoza je najavljivala lep i sunčan dan, sa više od 20 stepeni ali jutro nam je nagoveštavalo sasvim drugačije. Bez obzira na tmurno jutro razloga za sreću i dobro raspoloženje bilo je i više nego dovoljno.
Parkiramo kola na livadici i za manje od 5 min smo ispod stene. Fantastično i bez imalo umora za promenu.


Pozajmljujemo uže i komplete, spremamo se za penjanje i zagrevam se na smeru ocene 6. Boltovi koji sijaju  skoro na svakom metru velika su promena u poređenju sa tradicionalnim penjanjem. Stepenice su
 uvek najbolji put do vrha pa tako sledeća smer koju penjem ima ocenu 7. "Psiho", zanimljivo i konstantno teško penjanje. Prelazim na pogled, ali sam se umorila. Čini mi se za pola ocene teže nego što jeste ocenjeno. Mogućnost greške i pogrešne procene uvek postoji.


Upoznajem se sa lokalnim penjačima i njima nikako nije jasno gde ja to penjem u ovoj ravnici. Objašnjavam im koliko volim planine i stene, ali mislim da im je nekako teško da me razumeju. Uz smeh i šalu ništa ne predstavlja problem pa tako ni nebo koje se čas oblačilo, čas vedrilo nije uspelo da pokvari pozitivno i dobro raspoloženje. Lep deo dana pored pauze za klopu beše i taj kada sam gledala Šumija kako se muči i radi smer. Uvek je lepo gledati kad neko ume :) Kratak odmor pa zatim testiranje mogućnosti u smeru "I nož i pogača". Penjala sam samo prvi cug, ocene 8- čini mi se. Nije mnogo teško, ali sam se u provom delu nešto mnogo glavila i nameštala. Ode mi dosta snage, ali na kraju ipak uspem. Prelazim prva tri kopčanja(meni najteža) i sa osmehom se koncetrišem na ostatak. Popela sam ga u cugu i srećna sam bila zbog toga.

Nikola me vodi u obilazak ostalih blokova. Kad vidim onaj gde je "Starac i more" hvata me nostalgija. Sećam se početka i mučenja upravo na ovom smeru. Čujem Lazinu podršku, smeh i graju ostalih. Danas toga nema, ekipa se razišla...ostala samo ja, ludo zaljubljena u stenu i dalje i naravno Laza. Volela bih da nekim slikama mogu da podarim zvuk. Uvek mi je nekako teže da ga se setim.


Proleće prija, cvetam i ja sa drvećem i cvećem, budi se želja za penjanjem. "Još uvek mi je dan prekratak za sve misli koje želim da mislim, za sve šetnje koje želim da šetam, sve knjige koje želim da pročitam i sve prijatelje koje želim da vidim" reče neko mudro. Kada će više to spavanje u šatoru?


Коментари

Популарни постови са овог блога

Kamniška smer na Veležu

Nakon uspešnog, ali zaista teškog penjanja istoimenog smera u steni Izgorele grude, odlučujemo da probamo Kamnišku smer na Veležu. Ono što je zanimljivo je da su prvi penjači Bojan Pollak i Marjan Kaker (tvorci istoimenog smera u Izgoreloj grudi), ovaj smer popeli samo pet dana nakon izvrsnog uspona u steni Izgorele grude. Kakva majstorija i upenjanost! Smer nosi istu ocenu kao i prethodno pomenuti (V-VI, A1, A2), ali je stena ovde visine 290m.  Još jedna zanimljiva stvar za ova dva uspona je vreme penjanja; za smer u Izgoreloj grudi im je trebalo 6 sati (visina stene 500m), a za ovaj 7 i po sati (visina stene 290m). Koji su razlozi ostaje da nagađamo, a moje utiske iz smera možete pročitati u nastavku. Prvo ponavljanje smera uradio je Mukrim Šišić avgusta 1982. solo usponom za 6 sati. Za one koji ne znaju solo uspon nije soliranje (penjanje bez zaštitne opreme), već se penjač osigurava na način da uže fiksira dole, a zatim se vezan, najčešće Prusikovom zamkom, osigurava i penje. Kad d

Draž suprotnosti

Ponovo je period godine kada je aktuelan godišnji odmor. Nismo mnogo razmišljali o tome kako ćemo ga provesti; listali smo penjačke vodiče, pretraživali informacije na internetu, raspitivali se kod poznanika, pratili aktuelnu situaciju oko pandemije korona virusa. Nama najbliža stena Alpa nalazi se u Sloveniji, a kako smo penjali samo u severnoj steni Triglava poželeli smo da istražimo neke druge regije.  Odlučili smo da odemo na Vršič, čuveni prevoj koji je prirodna granica između dve susedne doline, Soče i Savske. Vršič je sa svojih 1611 metara najviši planinski prevoj u Sloveniji, pripada masivu Julijskih Alpa. Do Vršiča se stiže asfaltiranim putem iz Kranjske gore, a na samom prevoju i u njegovoj blizini ima više planinarskih domova u kojima je moguće pronaći smeštaj (Tonkina kuća, Tičarjev dom, Poštarski dom, Kuća na Gozdu, Erjavčeva kuća, Mihov dom). Vršić je polazna tačka za mnoge planinarske ture na okolne vrhove Mojstrovke (Mala i Velika), Prisojnik, Planja, Šitna glava, Razor

Veličanstveni Durmitor

 Ponovo odlučujemo da ispratimo staru, a dočekamo novu godinu na ovoj veličanstvenoj planini. Nemački geograf Kurt Hassert napisao je "Među planinskim divovima južnoslovenskih zemalja, najmoćniji i najveličanstveniji je Durmitor", a činjenica da ima čak 48 planinskih vrhova viših od 2000m bila je i više nego dovoljna da mu posvetimo vreme i energiju. Za sve zainteresovane ljubitelje planina opsežan i detaljan vodič o nacionalnom parku Durmitor, koji je zbog svoje lepote i raznovrstnosti biljnog i životinjskog sveta uvršten u UNESCO spisak svetske baštine, izdat je u Beogradu 2021.godine, autor Vlado Vujisić.  Za razliku od prethodne godine kada smo bili smešteni u selu Virak, ovaj put odlučujemo da odemo korak dalje i boravimo u srcu planine. Dolina Velike Kalice je jedna od tri koje presecaju masiv Durmitora, useca se između vrhova Savin kuk (2313m), Međed (2287m) i Šljeme (2455m). Pored malog glečera Debeli namet, u podnožju Šljemena, na mestu bezbednom od lavina i ostalih