Пређи на главни садржај

УИАА камп за младе, Шпанија

Регион Каталоније у Шпанији светски је познат по одличним условима за пењање. Управо због овога комисија за младе УИАА одлучила је да сусрети буду организовани у овом фантастичном региону. У периоду од 27.јуна до 3.јула 2015. године одржао се међународни скуп за младе од 18-25 година. Циљ овог скупа било је пењање стена са једном или више дужина, на традиционалан начин или болтовани, спортско-пењачки смерови, као и упознавање, размена искуства и даље усавршавање у свим аспектима пењања. Било је укупно 7 учесника, један из Јужне Африке, 5 из Шпаније и ја. Поред нас, пењача, учесника кампа са нама су била двојица искусних инструктора, водича који су нас пратили и подучавали
.
учесници кампа, Монсерат
На пут сам пошла 25.јуна као представница Србије и Планинарског Савеза Србије. Камп се одржао на две различите локације што ми се много свидело, јер ми је омогућило пењање различите стене и два потпуно другачија искуства. Прва три дана били смо на планини Монсерат која се налази веома близу Барсолоне и популарно је пењалиште. Били смо смештени у планинарском дому Каталонске планинарске организације где су нам организатори обезбедили и храну. Врста стене је конгломерат, врло специфична и потпуно нова за мене. Првог дана пењали смо смерове опремљене болтовима, спортско-пењачке како бисмо се упознали са стеном,а притом били безбедни и ефикасни. Било је занимљиво, и са сваким наредним покушајем успешније тако да сам на крају дана попела на поглед један смер оцене 6а+( УИАА VII-). Једини проблем тамо је то што је температура заиста висока, сунце непрестано обасјава стене и заиста отежава услове за пењање.
фантастични Монсерат
Због овога смо се другог дана одлучили за пењање смери на северној страни Монсерата оцене МД, Ае. Тамо је стена до читавих 14 сати била у хладу. Са оваквим оценама се нисам до сада сусретала па су ми инструктори објаснили шта значи. Прва оцена( МД) је комплексна и чине је тежинска оцена пењања, затим приступ стени, дужина пењања, могућност постављања међуосигурања, а друга Ае, значи да има техничког пењања, али да је та дужина опремљена, старим клиновима. МД значи много тешко, а оцене се крећу на скали од лако,мало тешко,тешко, много тешко и екстремно тешко.
Овај смер је диједар дуг читавих 200м, оцене V+. Смер је стар, класик, прати логични пут у стени и прилично је захтеван и комплексан. Следећег дана нисмо пењали већ смо преподне обрађивали израду осигуравалишта, штанда и абзајл. Ово је било намењено онима који се први пут сусрећу са пењањем смери са више дужина, али и осталима да сазнамо ново и утврдимо научено. Било је поучно и веома корисно. Поподне пакујемо ствари и полазимо на следећу планину, Педрафорка где ћемо пењати наредна 3 дана
смер Диједар Каде, МД Ае
Дан одмора ми је пријао због напорне смери претходног дана, као и због приступа, силаза и сунца које нас је додатно исцрпљивало.
Планинарски дом у ком смо били смештени наредних дана налази се на надморској висини од 1700м што је била велика промена у односу на претходно место, које је било на свега 700 мнв. Окружен је планима и стенема, налази се на дивном месту. Стене за пењање у масиву Педрафорка су велике и приступ до њих је стрм и дуг.
Први дан пењали смо класичан смер, тачније то је комнеопремљен или на неким местима опремљен старим клиновима, дужине 350м, оцене V УИАА. Пошто он не излази на врх, наставили смо пењање још неких 250м, лакше оцене, око IV углавном и попели се врх чија је висина била 2500м. Било је занимљиво пењање, поново диједар, и са супењачем сам се непрестано смењивала у вођењу. Укупна дужина смера који смо попели тог дана износила је око 600м. У дом се враћамо у вечерњим сатима, после целодневног успона.
Следећи дан пењали смо краћи смер и ближи. Приступ је трајао око 45 минута. Смер је био дуг 120м, оцењен са 6b(UIAA VII)Оно што је још занимљиво што се тиче оцена у Шпанији јесте дa тежине до V+ означавају УИАА оценама, а почев од оцене VI користе француске оцене(6а,6а+...). Пењала сам са инструктором Фаустом и учила гледајући га како поставља међуосигурања, па то примењивала и у дужинама које сам ја водила. Тежак смер, али изузетно леп. У дом се враћамо раније, ручамо и после кратког одмора инстурктори нас воде на оближњу стену како бисмо научили технике спашавања палог партнера и самоспашавања.
поподневна вежба
Било је динамично и веома поучно. Прво су нам демонстрирали и све подробно објаснили, затим је свако од нас имао задатак да уради исто. Била сам концетрисана и трудила се да научим што више. Неке технике се разликују од наших, тако да ћу бити у могућности да стечено знање пренесем нашим алпинистима.

Уз занимљиве активности последњи дан пењања брзо долази. И тог јутра смо, као и претхнодних устали рано, око 6 како бисмо завршили успон пре мрака. Приступ до смера трајао је око сат и по времена. Умор је био присутан код свих ,што је потпуно нормално и очекивано после толико дана захтевног пењања тако да је било неопходно да будемо још више фокусирани и концентрисани на оно што радимо. Смер који смо пењали био је дуг 180м ,оцене 6а (VI+ УИАА). У овако великој стени оно што је неопходно како би наши успони били безбедни јесте оријентација, како у стени , тако и у самом приступу, и наравно силазу. Значило ми је то што су искусни инструктори били уз нас и помагали нам у „читању“ смерова, приступа и силаза. Абзајлима силазимо у подножје стене и истим путем враћамо се у дом. Следи затим мали одмор, паковање и полазак.
Имали смо заједничку вечеру у оближњем ресторану, где су нам били подељени мали поклони, успомене које ће нас увек сећати на ове дане у Каталонији.

7 дана је брзо прошло. Инструктори нису имали лак задатак да нас свакодневно прате, испуњавају наше пењачке жеље и помогну да све буде безбедно. Одлазак на овај скуп много ми је значио јер сам усавршила своје способности пењања смерова у великој стени, научила нове технике спашавања палог партнера и самоспашавања, упознала нове људе са којима могу да планирам наредна пењања.  

Коментари

Популарни постови са овог блога

Kamniška smer na Veležu

Nakon uspešnog, ali zaista teškog penjanja istoimenog smera u steni Izgorele grude, odlučujemo da probamo Kamnišku smer na Veležu. Ono što je zanimljivo je da su prvi penjači Bojan Pollak i Marjan Kaker (tvorci istoimenog smera u Izgoreloj grudi), ovaj smer popeli samo pet dana nakon izvrsnog uspona u steni Izgorele grude. Kakva majstorija i upenjanost! Smer nosi istu ocenu kao i prethodno pomenuti (V-VI, A1, A2), ali je stena ovde visine 290m.  Još jedna zanimljiva stvar za ova dva uspona je vreme penjanja; za smer u Izgoreloj grudi im je trebalo 6 sati (visina stene 500m), a za ovaj 7 i po sati (visina stene 290m). Koji su razlozi ostaje da nagađamo, a moje utiske iz smera možete pročitati u nastavku. Prvo ponavljanje smera uradio je Mukrim Šišić avgusta 1982. solo usponom za 6 sati. Za one koji ne znaju solo uspon nije soliranje (penjanje bez zaštitne opreme), već se penjač osigurava na način da uže fiksira dole, a zatim se vezan, najčešće Prusikovom zamkom, osigurava i penje. Kad d

Draž suprotnosti

Ponovo je period godine kada je aktuelan godišnji odmor. Nismo mnogo razmišljali o tome kako ćemo ga provesti; listali smo penjačke vodiče, pretraživali informacije na internetu, raspitivali se kod poznanika, pratili aktuelnu situaciju oko pandemije korona virusa. Nama najbliža stena Alpa nalazi se u Sloveniji, a kako smo penjali samo u severnoj steni Triglava poželeli smo da istražimo neke druge regije.  Odlučili smo da odemo na Vršič, čuveni prevoj koji je prirodna granica između dve susedne doline, Soče i Savske. Vršič je sa svojih 1611 metara najviši planinski prevoj u Sloveniji, pripada masivu Julijskih Alpa. Do Vršiča se stiže asfaltiranim putem iz Kranjske gore, a na samom prevoju i u njegovoj blizini ima više planinarskih domova u kojima je moguće pronaći smeštaj (Tonkina kuća, Tičarjev dom, Poštarski dom, Kuća na Gozdu, Erjavčeva kuća, Mihov dom). Vršić je polazna tačka za mnoge planinarske ture na okolne vrhove Mojstrovke (Mala i Velika), Prisojnik, Planja, Šitna glava, Razor

Veličanstveni Durmitor

 Ponovo odlučujemo da ispratimo staru, a dočekamo novu godinu na ovoj veličanstvenoj planini. Nemački geograf Kurt Hassert napisao je "Među planinskim divovima južnoslovenskih zemalja, najmoćniji i najveličanstveniji je Durmitor", a činjenica da ima čak 48 planinskih vrhova viših od 2000m bila je i više nego dovoljna da mu posvetimo vreme i energiju. Za sve zainteresovane ljubitelje planina opsežan i detaljan vodič o nacionalnom parku Durmitor, koji je zbog svoje lepote i raznovrstnosti biljnog i životinjskog sveta uvršten u UNESCO spisak svetske baštine, izdat je u Beogradu 2021.godine, autor Vlado Vujisić.  Za razliku od prethodne godine kada smo bili smešteni u selu Virak, ovaj put odlučujemo da odemo korak dalje i boravimo u srcu planine. Dolina Velike Kalice je jedna od tri koje presecaju masiv Durmitora, useca se između vrhova Savin kuk (2313m), Međed (2287m) i Šljeme (2455m). Pored malog glečera Debeli namet, u podnožju Šljemena, na mestu bezbednom od lavina i ostalih