Пређи на главни садржај

УИАА камп за младе, Шпанија

Регион Каталоније у Шпанији светски је познат по одличним условима за пењање. Управо због овога комисија за младе УИАА одлучила је да сусрети буду организовани у овом фантастичном региону. У периоду од 27.јуна до 3.јула 2015. године одржао се међународни скуп за младе од 18-25 година. Циљ овог скупа било је пењање стена са једном или више дужина, на традиционалан начин или болтовани, спортско-пењачки смерови, као и упознавање, размена искуства и даље усавршавање у свим аспектима пењања. Било је укупно 7 учесника, један из Јужне Африке, 5 из Шпаније и ја. Поред нас, пењача, учесника кампа са нама су била двојица искусних инструктора, водича који су нас пратили и подучавали
.
учесници кампа, Монсерат
На пут сам пошла 25.јуна као представница Србије и Планинарског Савеза Србије. Камп се одржао на две различите локације што ми се много свидело, јер ми је омогућило пењање различите стене и два потпуно другачија искуства. Прва три дана били смо на планини Монсерат која се налази веома близу Барсолоне и популарно је пењалиште. Били смо смештени у планинарском дому Каталонске планинарске организације где су нам организатори обезбедили и храну. Врста стене је конгломерат, врло специфична и потпуно нова за мене. Првог дана пењали смо смерове опремљене болтовима, спортско-пењачке како бисмо се упознали са стеном,а притом били безбедни и ефикасни. Било је занимљиво, и са сваким наредним покушајем успешније тако да сам на крају дана попела на поглед један смер оцене 6а+( УИАА VII-). Једини проблем тамо је то што је температура заиста висока, сунце непрестано обасјава стене и заиста отежава услове за пењање.
фантастични Монсерат
Због овога смо се другог дана одлучили за пењање смери на северној страни Монсерата оцене МД, Ае. Тамо је стена до читавих 14 сати била у хладу. Са оваквим оценама се нисам до сада сусретала па су ми инструктори објаснили шта значи. Прва оцена( МД) је комплексна и чине је тежинска оцена пењања, затим приступ стени, дужина пењања, могућност постављања међуосигурања, а друга Ае, значи да има техничког пењања, али да је та дужина опремљена, старим клиновима. МД значи много тешко, а оцене се крећу на скали од лако,мало тешко,тешко, много тешко и екстремно тешко.
Овај смер је диједар дуг читавих 200м, оцене V+. Смер је стар, класик, прати логични пут у стени и прилично је захтеван и комплексан. Следећег дана нисмо пењали већ смо преподне обрађивали израду осигуравалишта, штанда и абзајл. Ово је било намењено онима који се први пут сусрећу са пењањем смери са више дужина, али и осталима да сазнамо ново и утврдимо научено. Било је поучно и веома корисно. Поподне пакујемо ствари и полазимо на следећу планину, Педрафорка где ћемо пењати наредна 3 дана
смер Диједар Каде, МД Ае
Дан одмора ми је пријао због напорне смери претходног дана, као и због приступа, силаза и сунца које нас је додатно исцрпљивало.
Планинарски дом у ком смо били смештени наредних дана налази се на надморској висини од 1700м што је била велика промена у односу на претходно место, које је било на свега 700 мнв. Окружен је планима и стенема, налази се на дивном месту. Стене за пењање у масиву Педрафорка су велике и приступ до њих је стрм и дуг.
Први дан пењали смо класичан смер, тачније то је комнеопремљен или на неким местима опремљен старим клиновима, дужине 350м, оцене V УИАА. Пошто он не излази на врх, наставили смо пењање још неких 250м, лакше оцене, око IV углавном и попели се врх чија је висина била 2500м. Било је занимљиво пењање, поново диједар, и са супењачем сам се непрестано смењивала у вођењу. Укупна дужина смера који смо попели тог дана износила је око 600м. У дом се враћамо у вечерњим сатима, после целодневног успона.
Следећи дан пењали смо краћи смер и ближи. Приступ је трајао око 45 минута. Смер је био дуг 120м, оцењен са 6b(UIAA VII)Оно што је још занимљиво што се тиче оцена у Шпанији јесте дa тежине до V+ означавају УИАА оценама, а почев од оцене VI користе француске оцене(6а,6а+...). Пењала сам са инструктором Фаустом и учила гледајући га како поставља међуосигурања, па то примењивала и у дужинама које сам ја водила. Тежак смер, али изузетно леп. У дом се враћамо раније, ручамо и после кратког одмора инстурктори нас воде на оближњу стену како бисмо научили технике спашавања палог партнера и самоспашавања.
поподневна вежба
Било је динамично и веома поучно. Прво су нам демонстрирали и све подробно објаснили, затим је свако од нас имао задатак да уради исто. Била сам концетрисана и трудила се да научим што више. Неке технике се разликују од наших, тако да ћу бити у могућности да стечено знање пренесем нашим алпинистима.

Уз занимљиве активности последњи дан пењања брзо долази. И тог јутра смо, као и претхнодних устали рано, око 6 како бисмо завршили успон пре мрака. Приступ до смера трајао је око сат и по времена. Умор је био присутан код свих ,што је потпуно нормално и очекивано после толико дана захтевног пењања тако да је било неопходно да будемо још више фокусирани и концентрисани на оно што радимо. Смер који смо пењали био је дуг 180м ,оцене 6а (VI+ УИАА). У овако великој стени оно што је неопходно како би наши успони били безбедни јесте оријентација, како у стени , тако и у самом приступу, и наравно силазу. Значило ми је то што су искусни инструктори били уз нас и помагали нам у „читању“ смерова, приступа и силаза. Абзајлима силазимо у подножје стене и истим путем враћамо се у дом. Следи затим мали одмор, паковање и полазак.
Имали смо заједничку вечеру у оближњем ресторану, где су нам били подељени мали поклони, успомене које ће нас увек сећати на ове дане у Каталонији.

7 дана је брзо прошло. Инструктори нису имали лак задатак да нас свакодневно прате, испуњавају наше пењачке жеље и помогну да све буде безбедно. Одлазак на овај скуп много ми је значио јер сам усавршила своје способности пењања смерова у великој стени, научила нове технике спашавања палог партнера и самоспашавања, упознала нове људе са којима могу да планирам наредна пењања.  

Коментари

Популарни постови са овог блога

Nebeska vrata

 Pomalo tužna, razočarana i zabrinuta  započinjem pisanje utisaka iz fantastičnog smera koji se nalazi u Sićevu, u severnoj steni Oblika. Smer Nebeska vrata prvenstveno su popeli Aleksandar Aničin i Predrag Kostić davne 1983, visok je 240m, a ocenili su ga V+. To je bio prvi smer na desnoj strani klisure i linija je očigledna. Skica i opis smera, iz alpinističkog vodiča Sićevačka klisura, 1997.(Simić D,  Ljubojević M.)  Foto skica smera, autor Miloš Milanović Obzirom da planinarski dom u Ostrovici više ne postoji, pristup, odnosno polazna tačka je sada nešto drugačija. Polazna tačka ka smeru je mali parking sa desne strane, oko 200m pre manastira Sveta Petka. Tu se nalazi tabla za skretanje levo ka manastiru i tu je moguće ostaviti auto. Odatle preko železničkog mosta, pored kamenoloma i sve vreme pored pruge dublje u klisuru do prvog tunela. Popeti se na tunel, a zatim gustom šumom na gore i u levo do grebena. Do smera je potrebno oko 40 minuta. Šuma iznad tunela je...

Žijevo i Prokletije

Tabor alpinista Srbije, pod komandnom palicom Komisije za alpinizam, a pokroviteljstvom Planinarskog Saveza Srbije ove godine održan je od 10-20 jula na dve različite lokacije. Par dana upenjavanja na dobro nam poznatom i ništa manje izvanrednom penjalištu Kučkih planina, Žijevu bili su uvod za opako penjanje u Prokletijama. Kamp je ove, za razliku od prethodnih,a naročito prošle godine bio neobično prazan i tih. Domaćina je bilo zaista malo, većina se posvetila poslu silom prilika pa vremena za penjanje nije ostalo. Nisu se čuli razdragani dečiji glasići i smeh sa svih strana. Sreća da je tu kombi Slovenaca, koji kao zapete puške čekaju da popnu nešto dugo,teško i previsno. Ekipa je došla iz Tržiča sa vođom Slavkom Rožičem. Prvi dan već napadaju nepenjani greben iznad kampa, ali se ja posle jutarnjeg odmora popodne odlučujem za sportske smeri. Postoje izbušena dva na izuzetnoj steni. Srđan me džentlmenski pušta da vodim govoreći da ocena sigurno nije veća od 7-. Angažovala sam...

Zaboravljeni smerovi Gornjačke klisure

 Gornjačka klisura nalazi se u istočnoj Srbiji, u oblasti Homolja. Duga je oko 16km, a njene stene alpinisti koriste kao penjački poligon. Svojom konfiguracijom Gornjak zaista predstavlja idealno mesto za trening i vežbu; stena je uglavnom dobrog kvaliteta, pristupi su laki i brzi pa se za jedan dan može povezati više smerova što predstavlja odličnu pripremu za veliku stenu.  Ipak, koliko god dobra donosi penjanje u stenama Gornjačke klisure ponekad, ako se zanesemo, može nam dati lažni osećaj upenjanosti, brzine i efikasnosti. Većina smerova je takve konfiguracije da je samo jedan cug težak i zahtevan dok se ostali relativno lako prolaze. To nam daje osećaj samopouzdanja koji u velikim, težim stenama i te kako biva poljuljan. Već u Sićevu je priča skroz drugačija; teški cugovi su konstantni i naporni, a zamislite tek stenu od 500+ metara visine. Treba dobro razumeti sve prednosti i mane pojedinog penjališta, da bismo bili u mogućnosti da pravilno procenimo svoje sposobnosti u...