Пређи на главни садржај

Elegantni smer na Romaniji

Kad smo poslednji put bili na Romaniji još jedna od ideja za penjanje bio je upravo ovaj smer koji svojim nazivom inspiriše i poziva- Elegantni. 

Pitala sam se kakav li je to smer, ima li lepih pokreta, a da li je težak nisam se pitala ni jednog momenta, znala sam da jeste. Većina smerova na Romaniji je zaista teška, mnogi nisu popeti slobodno još uvek, a oni koji jesu nose zaista visoke ocene.

Nakon raspitivanja o smeru, Tomba nam je rekao da je popet slobodno još davno, ocenjen sa VII- i da na štandovima sada postoje boltovi. 

Elegantni smer nalazi se u steni levo od čuvenog romanijskog zuba i takođe levo od boltovanog smera Sreća koji smo penjali pre dve godine. 

U nedelju rano ujutru krećemo iz Užica i za oko tri sata vožnje stižemo do Carevih voda. Nastavljamo potom makadamom do lokaliteta Balvanište i otprilike 300m niže na malom proširenju ostavljamo auto. Nekada smo stizali do Balvaništa i tu se parkirali, ali sada je put presečen velikim kanalom kojim prolazi voda i za niže automobile je bolja opcija ne upuštati se u akciju prelaska. 

Na parkingu zatičemo dobro nam poznat auto Vlade i Marije Pajić koji su već ispod stena. Miloš i ja krećemo uspon kroz borovu šumu koja nas uvek iznova oduševi. 

Romanijski dragulj

Ovog puta kod izvora nastavljamo malo levo i dolazimo do Novakove njive. Tu smo zatekli nekoliko novoizgrađenih klupa pa nakon kratkog odmora nastavljamo dalje do stena. 

Sećam se kad sam prvi put bila na Romaniji sa Lazom da mi je ova staza, koja na mestima ima sajlu izgledala zastrušujuće, strmo i nebezbedno. Zamislite dete koje je došlo iz ravnice i prvi put prolazi eksponiranu stazu gde je na momente potrebno hvatati stenu. Laza nas je tada hrabrio da tuda prolaze planinari, a da nama penjačima to ne predstavlja nikakav problem. Ipak, meni je penjanje tada bilo prirodnije nego hodanje po ovakvom terenu. 

Dolazimo do pod stenu i radosno ulazimo u razgovor sa Vladom i Marijom koji su završili penjanje Zapadnog brida zuba. Opremamo se i krećemo sa usponom. Vlado i Marija odlaze u Centralni stup dok Miloš i ja krećemo u Elegatni smer.

CUG 1: Prva dužina je izuzetno zatravljena i vrlo zahtevna za penjanje. Na mestima je praktično nemoguće uhvatiti se za stenu već napredujemo tako što se hvatamo za travu i gazimo na velike zemljane police. Postoje stari klinovi, čije je stanje upitno iako neki od njih izgledaju dobro. Ovaj cug je pravi psiho test, krušljivo, sa velikom travom i teško penjanje. Detalj prve dužine je pred štand, gde treba proći preko velikog zaglavljenog kamena, ocena je oko V, ali je stena čista, ne i preterano čvrsta. Štand je na dobrom mestu, pre početka teškog penjanja

CUG 2: Naredni cug izgleda lepo i čvrsto. Na samom početku je vrlo nezgodan detalj gde je preko malih hvatova i loših gazova potrebno prebaciti se preko trbuha i ući u pukotinu /kamin. Penjanje u kaminu je takođe nezgodno, ali mogućnosti postavki međuosiguranja su dobra i stena je čvrsta. Ima takođe i puno starih klinova obzirom da je ovo prvo popeto tehnički. 
Pogled na drugi cug

Štand se nalazi po završetku kamina na izuzetno nezgodnom mestu gde smo jedva uspeli da se spakujemo. Štand je viseći i pored starih klinova ojačan je boltom. 

Detalji u kaminu

CUG 3: Penjanje dalje nastavlja pločama koje su zapravo ključna težina smera. Miloš kreće u vođstvo i nailazi na probleme već nakon prvih nekoliko metara. Hvatovi su vrlo nezgodno pozicionirani, a gaženje je po glatkoj ploči koja me podseća na ogledalo, toliko je ravna. Od međusogiruanja tu su stari klinovi  i ništa više praktično nije moguće zaglaviti. Stena je puna trave i na mestima krušljiva. Miloš je u više navrata pokušao slobodno da popne, ali nije uspeo da reši detalj. Hrabro je kretao, ali se svaki put u čudu vraćao korak u nazad. Znala sam da je teško, jer on retko kad odustaje, uvek traži rešenje i razmatra sve do najsitnijeg detalja. Nakon prvog detalja težina ne popušta ali je na mestima penjanje za nijansu lakše i uspeva da penje slobodno sve do narednog štanda.



Ja sam pokušala slobodno da popnem smer, tj detalj, ali nisam uspela da nađem rešenje. Nogama ne gazim ništa, a rukama nemam šta da hvatam. Naredni hvat je loša zatravljena polica i daleko je. Uhvatila sam se za komplet i detalj prešla na A0. Dalje nastavljam slobodno da penjem po baš teškom terenu. 

Detalji iz ploče

CUG 4: Poslednja dužina nudi zaista lepo penjanje sistemom ploča i žljebova sa takođe dosta klinova. Neki izgledaju sigurno, a većina su iskrivljeni i izuvijani. Stena je na mestima krušljiva i potrebno je biti oprezan. 

Na vrhu smo srećni, ali u isto vreme nezadovoljni jer nismo uspeli slobodno da popnemo smer. 
Zaključili smo da se smer verovatno izmenio vremenom, da je stena ljuspičasta i da je moguće da su neki hvatovi nestali, odronom ili ih je trava prosto "pojela". 
Svaka čast starim penjačica koji su to penjali slobodno! Mi se danas za to nismo osećali spremno. Smer je svakako moguće popeti slobodno, ali uz obavezno čišćenje od trave i ostalih nesigurnih kamenja, kao i zamene starih klinova onim sigurnim. 

Linija smera je fantastična, na teškom delu stene i vrlo izazovna. Da bi smer bio moguć za slobodno penjanje potrebno je preduzeti prethodno opisane korake, jer je u suprotnom stvarno jako jako teško.


Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Veličanstveni Durmitor

 Ponovo odlučujemo da ispratimo staru, a dočekamo novu godinu na ovoj veličanstvenoj planini. Nemački geograf Kurt Hassert napisao je "Među planinskim divovima južnoslovenskih zemalja, najmoćniji i najveličanstveniji je Durmitor", a činjenica da ima čak 48 planinskih vrhova viših od 2000m bila je i više nego dovoljna da mu posvetimo vreme i energiju. Za sve zainteresovane ljubitelje planina opsežan i detaljan vodič o nacionalnom parku Durmitor, koji je zbog svoje lepote i raznovrstnosti biljnog i životinjskog sveta uvršten u UNESCO spisak svetske baštine, izdat je u Beogradu 2021.godine, autor Vlado Vujisić.  Za razliku od prethodne godine kada smo bili smešteni u selu Virak, ovaj put odlučujemo da odemo korak dalje i boravimo u srcu planine. Dolina Velike Kalice je jedna od tri koje presecaju masiv Durmitora, useca se između vrhova Savin kuk (2313m), Međed (2287m) i Šljeme (2455m). Pored malog glečera Debeli namet, u podnožju Šljemena, na mestu bezbednom od lavina i ostalih

Romanijska Luna

Smer Luna na Romaniji prvenstveno su popeli Admir Andelić- Tomba i Ana Dumančić 2015. godine, a o njihovim utiscima možete pročitati na FB profilu Tombe OVDE . Još pri našoj poslednjoj poseti Romaniji ova linija nas je neobjašnjivo privlačila. Pogled na pukotinu zaista ostavlja bez daha, te budni sanjarimo o tome kako u nju glavimo prste, vrhove penjačica i međuosiguranja.  Dogovaramo penjanje sa Vladom Pajić i rano ujutru krećemo put Romanije. Ustajanje u dva sata posle ponoći i polazak u tri bi se više moglo nazvati krećemo noću. To su te čari alpinizma, tačnije života udaljenog od penjališta. Ne žalim se, navikla sam. Prihvatila sam to kao sastavni deo bilo kog uspona. Negativno sam na početku razmišljala i o pristupima smeru; mnogo me je nerviralo što "gubimo" vreme na hodanje, želela sam da penjem odmah. Da ne pričam tek o silazima, završilo se glavno zašto sad moramo da hodamo na dole, mislila sam. Nervirala sam se tako zbog pristupa i silaza sve dok mi rečenica mog tad

Ženski alpinistički međunarodni tabor 2022.

Na našim prostorima žene u alpinizmu su retkost, a samostalne žene u alpinizmu još veća retkost. Još 2012.godine me je jedan Slovenac, sa kojim sam penjala na taboru u Prokletijama, pohvalio kako sam vrlo ažurna, brzo obavljam sve radnje, a čak i pakujem uže. Mislila sam da se šali i da je to normalno, da sve žene to rade, ali mi je rekao da nije često bio u prilici da sretne tako nešto. Nikada nisam volela da pol koristim kao izgovor da nešto ne mogu da uradim. Ravnopravno sam, sa svim muškarcima koji su u mom okruženju, stasavanju i sazrevanju bili u većini, delila muku i radost bavljenja našom prelepom aktivnošću. Ako sam tu gde jesam znači da sam spremna na sve što me čeka i da ću uprkos polnim razlikama sve uspeti da uradim kao što sam i zamislila. I koliko god je druženje i penjanje sa muškarcima bilo korisno, kvalitetno i uspešno isto to sa osobama ženskog pola je jedno potpuno drugačije iskustvo. Moj drugi ozbiljni partner, tj partnerka koja je učestvovala u značajnom delu mog