(Ne)Namerno drugačiji

Tabor alpinista Srbije održan  5. i 6. oktobra u Sićevačkoj klisuri kraj Niša. Prebačen je iz Paklenice u Vracu, i na kraju započeo i završio se u našoj divnoj Srbiji. Ova odlaganja i premeštanja dugujemo prilično hladnom vremenu koje je najavljivano. Sićevo je ipak bilo srećne ruke, i mi sa njim, te smo dva dana uživali u sucnu i steni. Stižemo u petak prilično kasno i  u kući zatičemo 10ak ljudi sa svih strana. Valjevo je dobilo svoje prve alpinističke sledbenike. Tečajci su bili neumoljivi, stigli iz Pirota, Beograda. Naravno, ništa bez Čačka, a svakako i Kikinde.  Zbog sinoćnjeg kasnog dolaska subotnje penjanje kreće oko podneva. Tečajci penju u Obliku, a naveza Kaća-Peca se odlučuje za Jo-Jo koji se nalazi levo od amfiteatra. Nišlije su tog jutra pristigle i odlučuju se za smer Patriotski.  Pristup je lagan i traje oko 20 miunta. Ubrzo se nalazimo ispred visoke ploče na kojoj sijaju boltovi. Fenomenalno. Vodim prvi cug, ocena je 7-. Konstanto je sa puno rupica i mikro puko

Tabor alpinista Srbije, pod komandnom palicom Komisije za alpinizam, a pokroviteljstvom Planinarskog Saveza Srbije ove godine održan je od 10-20 jula na dve različite lokacije. Par dana upenjavanja na dobro nam poznatom i ništa manje izvanrednom penjalištu Kučkih planina, Žijevu bili su uvod za opako penjanje u Prokletijama. Kamp je ove, za razliku od prethodnih,a naročito prošle godine bio neobično prazan i tih. Domaćina je bilo zaista malo, većina se posvetila poslu silom prilika pa vremena za penjanje nije ostalo. Nisu se čuli razdragani dečiji glasići i smeh sa svih strana. Sreća da je tu kombi Slovenaca, koji kao zapete puške čekaju da popnu nešto dugo,teško i previsno. Ekipa je došla iz Tržiča sa vođom Slavkom Rožičem. Prvi dan već napadaju nepenjani greben iznad kampa, ali se ja posle jutarnjeg odmora popodne odlučujem za sportske smeri. Postoje izbušena dva na izuzetnoj steni. Srđan me džentlmenski pušta da vodim govoreći da ocena sigurno nije veća od 7-. Angažovala sam

Ове године британски планинарски савез одлучио је да традиционални међународни сусрет алпиниста одржи у јужном делу државе, у пењачком рају по имену Корнвол. Планинарски савез Србије, а преко комисије за алпинизам препознао је значај и важност представљања наше земље на једном оваквом скупу те изабрао Предрага Ћурдића и мене за репрезенте. Финансијски су нас подржали и омогућили наш боравак тамо.  На пут крећемо 10.маја и после два дана проведена у Лондону у недељу стижемо у Корнвол. Уски путеви, облачно и помало хладно време нас дочекују у  Босиграну. Били смо смештени у кући чији је власник Climber's Club. То је најстарији пењачки клуб у Великој Британији  који је за потребе скупа великодушно уступио овај простор. Организаторка Беки нас по долазку упознаје са пењачким подручјем и даје водич за исти како би сами одабрали шта бисмо волели да пењемо. Име овогодишњег скупа било је BMC International Sea Cliff Climbing  Meet. На северној и јужној обали Атлантског океана налази с

Od kako sam na sajtu UIAA videla najavu za međunarodni kamp mladih u lednom penjanju u francuskom gradu Guillestre nisam prestajala da razmišljam o tome. Znala sam da je daleko, ali ipak verovala da je moguće. Jer sve ono o čemu sanjamo možemo i da uradimo. Uložila sam sve napore da ostvarim ono što bih volela. Naravno to bez pravih ljudi oko mene ne bi bilo moguće. Potencijal i značaj mog odlaska tamo prepoznao je moj klub i komisija za alpinizam, a Planinarski Savez Srbije finansijskom podrškom omogućio mi je da to i ostvarim.  Nema reči kojima bih iskazala zahvalonst. sa smerom u pozadini Na put sam pošla sama, po prvi put od kada se bavim alpinizmom. Bila sam pomalo nervozna jer je to bio moj prvi put u Francuskoj, bez znanja francuskog jezika, sa velikim rancem na leđima i svim svojim znanjima i iskustvima u džepu. Oko podneva, trećeg marta, u nedelju stigla sam u Grenoble. Put iz Beograda bio je dug i ne mnogo udoban, autobusom. Veseli i užurbani francuzi hrle na skijan

U znak sećanja na trojicu alpinista, prve osvajače ovog vrha zimi koji su poginuli pri silasku, te nađeni na padinama ispod Lupoglava, organizuje se sada već tradicionalan i međunarodni uspon na vrh Prenja, 2102 m visok. Ilija Dilber, Zijad Jajatović i Milorad Stjepanović su sedamtesetih godina spuštajući se sa vrha Lupoglava,gde ihe je sustiglo loše vreme, ka selu Grabovčići, koje je tada bilo živo, i nalazi se uz markiranu stazu koji vodi na vrh, bili zahvaćeni lavinom. Tragedija se desila februara, a njihova tela nađena su tek juna meseca. O tome koliko je veličanstven Prenj pesmu je spevao Vladimir Nazor. „ I Prenj stoji. Sav je Od jednog komada; Krvav je kad sunce U maglu zapada; U jesenje dane Kao žuć se žuti Grozan kad prozbori, Strašan kada šuti.“ Polazak je zakazan za subotu, 10.februar u 10 sati sa parkinga kod akvadukta Bijela, koji se nalazi na magistralnom putu koji vodi do Mostara. Nadmorska visina polaska je oko 130m. Više od 100