уторак, 14. јул 2015.

УИАА камп за младе, Шпанија

Регион Каталоније у Шпанији светски је познат по одличним условима за пењање. Управо због овога комисија за младе УИАА одлучила је да сусрети буду организовани у овом фантастичном региону. У периоду од 27.јуна до 3.јула 2015. године одржао се међународни скуп за младе од 18-25 година. Циљ овог скупа било је пењање стена са једном или више дужина, на традиционалан начин или болтовани, спортско-пењачки смерови, као и упознавање, размена искуства и даље усавршавање у свим аспектима пењања. Било је укупно 7 учесника, један из Јужне Африке, 5 из Шпаније и ја. Поред нас, пењача, учесника кампа са нама су била двојица искусних инструктора, водича који су нас пратили и подучавали
.
учесници кампа, Монсерат
На пут сам пошла 25.јуна као представница Србије и Планинарског Савеза Србије. Камп се одржао на две различите локације што ми се много свидело, јер ми је омогућило пењање различите стене и два потпуно другачија искуства. Прва три дана били смо на планини Монсерат која се налази веома близу Барсолоне и популарно је пењалиште. Били смо смештени у планинарском дому Каталонске планинарске организације где су нам организатори обезбедили и храну. Врста стене је конгломерат, врло специфична и потпуно нова за мене. Првог дана пењали смо смерове опремљене болтовима, спортско-пењачке како бисмо се упознали са стеном,а притом били безбедни и ефикасни. Било је занимљиво, и са сваким наредним покушајем успешније тако да сам на крају дана попела на поглед један смер оцене 6а+( УИАА VII-). Једини проблем тамо је то што је температура заиста висока, сунце непрестано обасјава стене и заиста отежава услове за пењање.
фантастични Монсерат
Због овога смо се другог дана одлучили за пењање смери на северној страни Монсерата оцене МД, Ае. Тамо је стена до читавих 14 сати била у хладу. Са оваквим оценама се нисам до сада сусретала па су ми инструктори објаснили шта значи. Прва оцена( МД) је комплексна и чине је тежинска оцена пењања, затим приступ стени, дужина пењања, могућност постављања међуосигурања, а друга Ае, значи да има техничког пењања, али да је та дужина опремљена, старим клиновима. МД значи много тешко, а оцене се крећу на скали од лако,мало тешко,тешко, много тешко и екстремно тешко.
Овај смер је диједар дуг читавих 200м, оцене V+. Смер је стар, класик, прати логични пут у стени и прилично је захтеван и комплексан. Следећег дана нисмо пењали већ смо преподне обрађивали израду осигуравалишта, штанда и абзајл. Ово је било намењено онима који се први пут сусрећу са пењањем смери са више дужина, али и осталима да сазнамо ново и утврдимо научено. Било је поучно и веома корисно. Поподне пакујемо ствари и полазимо на следећу планину, Педрафорка где ћемо пењати наредна 3 дана
смер Диједар Каде, МД Ае
Дан одмора ми је пријао због напорне смери претходног дана, као и због приступа, силаза и сунца које нас је додатно исцрпљивало.
Планинарски дом у ком смо били смештени наредних дана налази се на надморској висини од 1700м што је била велика промена у односу на претходно место, које је било на свега 700 мнв. Окружен је планима и стенема, налази се на дивном месту. Стене за пењање у масиву Педрафорка су велике и приступ до њих је стрм и дуг.
Први дан пењали смо класичан смер, тачније то је комнеопремљен или на неким местима опремљен старим клиновима, дужине 350м, оцене V УИАА. Пошто он не излази на врх, наставили смо пењање још неких 250м, лакше оцене, око IV углавном и попели се врх чија је висина била 2500м. Било је занимљиво пењање, поново диједар, и са супењачем сам се непрестано смењивала у вођењу. Укупна дужина смера који смо попели тог дана износила је око 600м. У дом се враћамо у вечерњим сатима, после целодневног успона.
Следећи дан пењали смо краћи смер и ближи. Приступ је трајао око 45 минута. Смер је био дуг 120м, оцењен са 6b(UIAA VII)Оно што је још занимљиво што се тиче оцена у Шпанији јесте дa тежине до V+ означавају УИАА оценама, а почев од оцене VI користе француске оцене(6а,6а+...). Пењала сам са инструктором Фаустом и учила гледајући га како поставља међуосигурања, па то примењивала и у дужинама које сам ја водила. Тежак смер, али изузетно леп. У дом се враћамо раније, ручамо и после кратког одмора инстурктори нас воде на оближњу стену како бисмо научили технике спашавања палог партнера и самоспашавања.
поподневна вежба
Било је динамично и веома поучно. Прво су нам демонстрирали и све подробно објаснили, затим је свако од нас имао задатак да уради исто. Била сам концетрисана и трудила се да научим што више. Неке технике се разликују од наших, тако да ћу бити у могућности да стечено знање пренесем нашим алпинистима.

Уз занимљиве активности последњи дан пењања брзо долази. И тог јутра смо, као и претхнодних устали рано, око 6 како бисмо завршили успон пре мрака. Приступ до смера трајао је око сат и по времена. Умор је био присутан код свих ,што је потпуно нормално и очекивано после толико дана захтевног пењања тако да је било неопходно да будемо још више фокусирани и концентрисани на оно што радимо. Смер који смо пењали био је дуг 180м ,оцене 6а (VI+ УИАА). У овако великој стени оно што је неопходно како би наши успони били безбедни јесте оријентација, како у стени , тако и у самом приступу, и наравно силазу. Значило ми је то што су искусни инструктори били уз нас и помагали нам у „читању“ смерова, приступа и силаза. Абзајлима силазимо у подножје стене и истим путем враћамо се у дом. Следи затим мали одмор, паковање и полазак.
Имали смо заједничку вечеру у оближњем ресторану, где су нам били подељени мали поклони, успомене које ће нас увек сећати на ове дане у Каталонији.

7 дана је брзо прошло. Инструктори нису имали лак задатак да нас свакодневно прате, испуњавају наше пењачке жеље и помогну да све буде безбедно. Одлазак на овај скуп много ми је значио јер сам усавршила своје способности пењања смерова у великој стени, научила нове технике спашавања палог партнера и самоспашавања, упознала нове људе са којима могу да планирам наредна пењања.  

субота, 23. мај 2015.

Kakav radostan dan!

Prvo penjanje suve stene (tradcionalno) ove godine...Posle napornih treninga u sali jedva sam čekala lepo vreme i priliku da izađem napolje i družim se sa prirodom. Za vikend 15. i 16. maj dogovorili smo penjanje sa Aleksom Srdanov i članovima njegovog AO "Vukan". 
Prvi dan penjali smo u sektoru iznad ribnjaka, odlično zagrevanje i početak. Smerovi kao što su divlja kruška, Vladin greben, JI brid kozijeg roga nude čvrsto i sigurno, lagano penjanje baš kakvo sam želela za početak. Upenjavanje ide po planu, vodim sve smerove, rad na osiguravalštima je odličan, postavljanje opreme takođe. Nedostajao mi je taj fini osećaj u prstima koji imam svaki put kad dodirnem stenu. To čudno peckanje jagodica prstiju koje me inspiriše i podseća na lepe momente doživljene tamo gore. Penjanje sa iskusnim alpinistom kao što je Aleksa mi je zaista prijalo. Pre svega zbog njegovog fantastičnog poznavanja stene Gornjaka koje se nesebično trudio da mi prenese, zbog razgovora o etici koje smo vodili u pauzi između penjanja i filozofskog posmatranja stvari koje su mi proširili vidike i gledanja. Hvala mu na svemu! Prvi dan je prošao brzo, bilo je dinamično i pomalo naporno.
Sutradan sam sa Danijelom dogovorila penjanje u istom sektoru. Želele smo da ponovimo smer koji su Dragan Milošević i Predrag Pavlović ispenjali prvenstveno i ocenili sa VII-. Prvog dana sam ga videla i put mi se učinio veoma zanimljivim i neobičnim. To je čvrsta ploča koja se nalazi na svega metar i po desno od smera JI brid kozijeg roga koji je ocenjen sa IV

Na početku -  "Kakav radostan dan"

Počinje laganim penjanjem gde se nalaze dva zarđala klina koja su deo smeri JI brid kozijeg roga i kasnije nastavlja pločom do ljuske.  U ključnih par metara nalaze se 3 nova klina. Zbog svoje blizine smeru JI brid moguće je kucati ih baš iz ovog smera. Ne znam da li su to prvi penjači radili ili ne, ali svima koji su popeli nekoliko tradicionalnih smeri ocene VII- (a i manje, na primer VI) jasno je koliko je snage i spretnosti potrebno da bi se klin kucao u ovakvoj oceni. U teškim detaljima stavljanje frenda ili čoka koji iz prve odgovara oduzima dovoljno energije i crpi sportistu. Da ne govorimo kada jednom rukom treba da se držimo za mali hvat,nogama na trenju i prebiramo po setu čokova, tražimo odgovarajući. Koliko je snage i umeća potrebno da bi se zakucao klin?! 
Bilo kako bilo, ova dva smera zaista su blizu i ukoliko skrenemo samo metar levo izlazimo iz težine,a metar desno ulazimo u ploču koju bih ocenila kao VIII. Da li se to može nazvati alpinističkim smerom? Po ovakvim karakteristikama više podseća na sportsko-penjački.
Ocena koju su dali prvi penjači je precenjena. Smer je ocene VI. Prvim penjačima se često dešava da pogrešno procene,to je normalno. Nije isto penjati smer koji je neopremljen potpuno i kasnije ga ponoviti kada g opremimo klinovima. Međutim ovaj smer je jedan od penjača,koji je penjao prvenstveno, ponovio i opet dao istu ocenu. Takođe, precenjivanje smera se može desiti na početku sezone, kada smo neupenjani pa nam sve izgleda teže nego što zaista jeste. Ovaj smer je popet pri kraju penjačke sezone pa me čudi kako se desilo da nosi ocenu i po težu nego što, po mom mišljenju(i mišljenju mog supenjača) zaista jeste. Poslednjih 15 metara je u stvari smer JI brid kozijeg roga.
Zbog činjenica da linija prvenstvenih penjača ne prelazi 20m, prvih par metara je smer JI brid kozijeg roga i poslednjih 15 metara takođe, pitanje je da li se ovo može nazvati alpinističkim smerom jer ne prelazi visinu od 50 metara. U vodiču Siniše Vujića JI brid kozijeg roga označen je kao smer od 50m. Prvi rastežaj je dužine 35 metara, koliko smo i mi izmerile. Originalna linija prvih penjača je oko 20m što se može nazvati varijantom smera JI brid kozijeg roga, ali nikako smeri samom po sebi. 
Želim da verujem da ovakva greška nije učinjena namerno. Etika je osnovna stvar kojom se alpinisti vode. Verujemo nekom da je nešto popeo, jer je neke stvari nemoguće dokumentovati,tačnije dokazati. Smer od 500m na primer, penjač kaže da je ispenjao slobodno, a ako se u nekom delu u 358m uhvatio za komplet mi to ne možemo da vidimo i nikako da znamo. Verujemo jedni drugima na reč i ne sumnjamo u ono što smo čuli. Volela bih da tako ostane, da ne dovodimo u pitanje verodostojnost nečijih reči i postupaka. Naš sport se zasniva na etici i nikako ne bi valjalo kada bismo uprljali taj dragulj.

"Kakav radostan dan" VI

Volela bih da još neko ponovi smer i kaže svoje mišljenje o istom. Može se desiti i meni da sam pogrešila u proceni, ali bogato iskustvo u penjanjima smeri ove ocene ( i sportsko penjačkih i tradicionalnih) mi daje pravo da izrazim svoje mišljenje.
Posle ovoga  prvo ponavljanje smera "Za Anin rođendan". Prava poslastica. Zahtevno, konstantno penjanje ocene V+ u detalju. Smer prati prirodnu pukotinu koja preči stenu celom dužinom., konstantne ocene V. Prvi cug je oko 45 metara. Kasnjie nastavlja lakšim grebenom udesno do vrha stene gde se nalazi stari grad. Mesta za međuosiguranja su retka i zbog ovoga smer nikako nije preporučljiv za početnike. Takođe nije lako čitljiv jer granica između onog gde ima sve i nema ništa je vrlo blizu i linija je tanka. Više o ovom smeru, kao i tradcionalnom penjanju u Gornjačkoj klisuri možete pogledati na linku na kraju teksta.
Beše ovo za nas vrlo radostan dan, šta više dva u nizu.
"Za Anin rođendan", 100m, V+