уторак, 04. фебруар 2020.

Zimski Maglić



Tekst koji sledi napisao je Vlado Pajić.

Najbolji penjači na svetu su oni koji se najviše zabavljaju.“ Alex Lowe američki alpinista.

Upravo to nam je prošlo kroz glavu dok smo se spremali za ovaj uspon. U poslednje vreme previše smo opterećeni ocenama smeri i vežbanjem u zatorenom prostoru (bolderani, teretani) toliko da često zaboravimo da alpinizma nema bez ozbiljne planine. Upravo odlazak na ovakvu  planinu  nam predstavlja dobar trening i pripremu za ozbiljne smeri.
Dugi pristupi, bivakovanje u planini, celodnevni uspon, neizvesnost i na kraju veliko zadovoljstvo, stvari su koje se ne mogu osetiti nigde drugde, nego u planini.
Maglić je najviši vrh Republike Srpske i cele Bosne i Hercegovine. Visok je 2386m, nalazi se u istočnom delu Bosne i Hercegovine na samoj granici sa Crnom Gorom. Najbolji pristup je iz doline Sutjeske makadamskim putem do Prijevora (1700mnv). Pošto je zimski period preporuka je neko terensko vozilo i lanci za sneg.

Pre dve godine smo prvi put išli na ovaj uspon, bilo nas je troje u ekipi i tada smo osetili sve čari netaknute prirode Maglića i njegove izolovanosti. Dubok, nov sneg, šest sati hoda sa stvarima do katuna, dvanaest sati uspona plus silazak.
Znajući šta sve može da nas sačeka, ovaj put smo bili dosta pripremljeniji a i brojniji. Bilo nas je šest u ekipi.
Sa vozilima uspevamo da izađemo do raskrsnice za Prijevor. Hodali smo 3,5km do katuna i odmah se videlo da je sneg dosta manji i da će uspon biti lakši nego predhodni put. Našli smo otvoren katun, drva smo poneli sa sobom i imali smo prijatan boravak to veče pre uspona.

Ustajanje u 04:00, brzo spremanje i u 05:00 smo već krenuli. Magla je i dalje bila uporna. Posle kraćeg dela kroz šumu i kleke, tamo gde smo pre dve godine upadali do pojasa u sneg, izlazimo na padinu. Stavljamo dereze i veoma brzo napredujemo jer je sneg tvrd. Poznajemo dobro stazu što se odrazilo na vreme uspona. Već iznad 2000mnv magla počinje da se razilazi i vidimo mesec i zvezde. Našoj sreći nema kraja. Posle sat vremena uspona nailazimo na prve sajle (krećemo se letnjom stazom, koja je osigurana sajlama na eksponiranim mestima). Posle prvih sajli dolazi jedan skok gde je miks snega, trave i stene.
Mix teren, priprema gelendera

 Tu se odlučujemo da razvučemo gelender, zbog manje iskusnih članova ekipe, ali se ispostavilo da nam je taj gelender jako dobro došao i u silasku. Sledi zatim još jedan skok u steni zatim snežna padina nagiba 50°, i već smo u izlaznom kuloaru.


Skok u steni


Tada sledi ono što najviše volimo u planini, izlazak na vrh a ispod vas more magle. Uživamo u čarobnom pogledu na vrhove koji se ređaju Bioč, Trnovački Durmitor, Trzivka i Volujak...



izlazni koluar
Izlazni kuloar



Posle pola sata započinjemo spust. Spust se odvija istom stazom, abzajlom(postoje boltovane abzajl linije). Ukupno četiri abzajla i nešto otpenjavanja i nalazimo se na lakšem terenu. Kratak boravak u katunu, prepakivanje i povratak


    
Povratak, prvi od ukupno četiri abzajla



Iako ovaj put Maglić nije bio toliko surov i u nama nije bilo nemira od nepoznatog, zimski uspon ovim smerom je odličan trening i priprema za ozbiljne smeri tokom zimske sezone.

Pogled na moćnu stenu Vlasulje (Volujak)
Masiv Volujka

субота, 01. фебруар 2020.

Poslednji voz za Prenj

Društvene mreže su postale neizostavni deo našeg života, hteli mi to da priznamo ili ne. Često se, sa pravom, žalimo kako su dosadne i besmislene, a opet ih ponovo posećujemo. Želja čoveka da bude u toku sa aktuelnim dešavanjima i mogućnost ispunjenja iste je imperativ uspeha i  napretka u eri globalnog ubrzanog protoka informacija.
 Davno sam naučila da alpinističke uspone ne možemo planirati u skladu sa svojim slobodnim vremenom i željama. Moramo se prilagoditi planini, ona nama neće. Videla sam da su Edin i Irijan Durmo napravili prvenstvene uspone u zaleđenim vodopadima na Prenju. Linkovi ka njihovim objavama:

Priča o dva "Draga" prenjska slapa
Prenjska ledna fantazija 

Vodopadi izgledaju fenomenalno, a mi smo odmah počeli da prikupljamo informacije kako ih pronaći. Shvatila sam da se nalaze na vrlo nepristupačnom terenu gde je zimi, zbog velikih snegova i lavinoznog terena praktično nemoguće pristupiti. Dodatno otežava činjenica da nikada tamo nismo bili, ali uz ključne informacije koje smo dobili od Tombe i Irijana sa lakoćom pronalazimo vodopade.
Pristup je sledeći: Auto parkirati na Strelištu kod Konjičke Bijele, odakle polazi markirana planinarska staza ka kući Jezerce. Staza na samom početku vodi desno, ne pravo preko Strelišta i nakon otprilike 1 km odvaja se levo u šumu preko kamenog nasipa. Šumom pratiti dobro markiranu stazu dok se ne dođe do prvog znaka "Pazi mine". Znak više nije na drvetu, već leži na zemlji. Od početka staze do znaka treba oko sat vremena i 45 minuta hoda. Kod znaka skrenuti desno u udolinu (cirk) gde se nalaze vodopadi. Prvo se nailazi na levi vodopad, Drago Entraut, ocena WI 4+, dužina 50m.
Prva vertikala u smeru
Obzirom da je temperatura iznad nula stepeni celzijusa voda konstatno curi, a povremeno pada i kiša. Oblačno je i nije baš kao što se poželeti može. Uprkos tome, uživam jer je to prvo penjanje na ledu ove godine. Početna nesigurnost nestaje već sa prvim zamasima alata i sve postaje opuštenije. Druga vertikala mi izgleda čak i malo previsno na momente, ali ništa što se sa par pokreta ne može prepenjati. Brzo smo na vrhu i pripremamo abzajl.

Na vrhu
Kratko prepakivanje opreme u podnožju i Vlado, Miloš i ja nastavljamo ka sledećem vodopadu. Marija je odlučila da ne penje, ali nas strpljivo fotografiše i snima. Miloš samouvereno i brzo penje, a odmah za njim nastavljamo Vlado i ja.

Miloš vodi

Vlado na izlazu iz smera


Drago Entraut, WI 4, 50m

Nakon završetka smera se, mokri i zadovoljni abzajlom spuštamo u podnožje. Vraćamo se do mesta gde smo ostavili stvari, pakujemo uz jaku kišu i vraćamo nazad u šumu. Šuma nas štiti od kiše i uživamo u ručku. Ostatak bureka od jutros obradovao me je i vratio neophodnu energiju za silazak. Za silazak nam je trebalo sat i po vremena. Teren nije previše zahtevan, ali nije ni opuštena šetnja. 
Obzirom na visoku temperaturu poslednjih dana čini se da smo uhvatili "poslednji voz" za ovaj period zime. Minusa će sigurno biti još, ali mi smo bili nestrpljivi. Do narednih minusa, planovi se roje, a nadamo se da će biti mogućnosti za ispunjenje.