Zimski Maglić

Tekst koji sledi napisao je Vlado Pajić.

„Najbolji penjači na svetu su oni koji se najviše zabavljaju.“ Alex Lowe američki alpinista.

Upravo to nam je prošlo kroz glavu dok smo se spremali za ovaj uspon. U poslednje vreme previše smo opterećeni ocenama smeri i vežbanjem u zatorenom prostoru (bolderani, teretani) toliko da često zaboravimo da alpinizma nema bez ozbiljne planine. Upravo odlazak na ovakvu  planinu  nam predstavlja dobar trening i pripremu za ozbiljne smeri.

Dugi pristupi, bivakovanje u planini, celodnevni uspon, neizvesnost i na kraju veliko zadovoljstvo, stvari su koje se ne mogu osetiti nigde drugde, nego u planini.

Maglić je najviši vrh Republike Srpske i cele Bosne i Hercegovine. Visok je 2386m, nalazi se u istočnom delu Bosne i Hercegovine na samoj granici sa Crnom Gorom. Najbolji pristup je iz doline Sutjeske makadamskim putem do Prijevora (1700mnv). Pošto je zimski period preporuka je neko terensko vozilo i lanci za sneg.

Pre dve godine smo prvi put išli na ovaj uspon, bilo nas je troje u ekipi i tada smo osetili sve čari netaknute prirode Maglića i njegove izolovanosti. Dubok, nov sneg, šest sati hoda sa stvarima do katuna, dvanaest sati uspona plus silazak.

Znajući šta sve može da nas sačeka, ovaj put smo bili dosta pripremljeniji a i brojniji. Bilo nas je šest u ekipi.

Sa vozilima uspevamo da izađemo do raskrsnice za Prijevor. Hodali smo 3,5km do katuna i odmah se videlo da je sneg dosta manji i da će uspon biti lakši nego predhodni put. Našli smo otvoren katun, drva smo poneli sa sobom i imali smo prijatan boravak to veče pre uspona.

Ustajanje u 04:00, brzo spremanje i u 05:00 smo već krenuli. Magla je i dalje bila uporna. Posle kraćeg dela kroz šumu i kleke, tamo gde smo pre dve godine upadali do pojasa u sneg, izlazimo na padinu. Stavljamo dereze i veoma brzo napredujemo jer je sneg tvrd. Poznajemo dobro stazu što se odrazilo na vreme uspona. Već iznad 2000mnv magla počinje da se razilazi i vidimo mesec i zvezde. Našoj sreći nema kraja. Posle sat vremena uspona nailazimo na prve sajle (krećemo se letnjom stazom, koja je osigurana sajlama na eksponiranim mestima). Posle prvih sajli dolazi jedan skok gde je miks snega, trave i stene.

Mix teren, priprema gelendera

 Tu se odlučujemo da razvučemo gelender, zbog manje iskusnih članova ekipe, ali se ispostavilo da nam je taj gelender jako dobro došao i u silasku. Sledi zatim još jedan skok u steni zatim snežna padina nagiba 50°, i već smo u izlaznom kuloaru.

Skok u steni

Tada sledi ono što najviše volimo u planini, izlazak na vrh a ispod vas more magle. Uživamo u čarobnom pogledu na vrhove koji se ređaju Bioč, Trnovački Durmitor, Trzivka i Volujak...

Izlazni kuloar

Posle pola sata započinjemo spust. Spust se odvija istom stazom, abzajlom(postoje boltovane abzajl linije). Ukupno četiri abzajla i nešto otpenjavanja i nalazimo se na lakšem terenu. Kratak boravak u katunu, prepakivanje i povratak

    

Povratak, prvi od ukupno četiri abzajla

Iako ovaj put Maglić nije bio toliko surov i u nama nije bilo nemira od nepoznatog, zimski uspon ovim smerom je odličan trening i priprema za ozbiljne smeri tokom zimske sezone.

Pogled na moćnu stenu Vlasulje (Volujak)

Masiv Volujka