субота, 01. фебруар 2020.

Poslednji voz za Prenj

Društvene mreže su postale neizostavni deo našeg života, hteli mi to da priznamo ili ne. Često se, sa pravom, žalimo kako su dosadne i besmislene, a opet ih ponovo posećujemo. Želja čoveka da bude u toku sa aktuelnim dešavanjima i mogućnost ispunjenja iste je imperativ uspeha i  napretka u eri globalnog ubrzanog protoka informacija.
 Davno sam naučila da alpinističke uspone ne možemo planirati u skladu sa svojim slobodnim vremenom i željama. Moramo se prilagoditi planini, ona nama neće. Videla sam da su Edin i Irijan Durmo napravili prvenstvene uspone u zaleđenim vodopadima na Prenju. Linkovi ka njihovim objavama:

Priča o dva "Draga" prenjska slapa
Prenjska ledna fantazija 

Vodopadi izgledaju fenomenalno, a mi smo odmah počeli da prikupljamo informacije kako ih pronaći. Shvatila sam da se nalaze na vrlo nepristupačnom terenu gde je zimi, zbog velikih snegova i lavinoznog terena praktično nemoguće pristupiti. Dodatno otežava činjenica da nikada tamo nismo bili, ali uz ključne informacije koje smo dobili od Tombe i Irijana sa lakoćom pronalazimo vodopade.
Pristup je sledeći: Auto parkirati na Strelištu kod Konjičke Bijele, odakle polazi markirana planinarska staza ka kući Jezerce. Staza na samom početku vodi desno, ne pravo preko Strelišta i nakon otprilike 1 km odvaja se levo u šumu preko kamenog nasipa. Šumom pratiti dobro markiranu stazu dok se ne dođe do prvog znaka "Pazi mine". Znak više nije na drvetu, već leži na zemlji. Od početka staze do znaka treba oko sat vremena i 45 minuta hoda. Kod znaka skrenuti desno u udolinu (cirk) gde se nalaze vodopadi. Prvo se nailazi na levi vodopad, Drago Entraut, ocena WI 4+, dužina 50m.
Prva vertikala u smeru
Obzirom da je temperatura iznad nula stepeni celzijusa voda konstatno curi, a povremeno pada i kiša. Oblačno je i nije baš kao što se poželeti može. Uprkos tome, uživam jer je to prvo penjanje na ledu ove godine. Početna nesigurnost nestaje već sa prvim zamasima alata i sve postaje opuštenije. Druga vertikala mi izgleda čak i malo previsno na momente, ali ništa što se sa par pokreta ne može prepenjati. Brzo smo na vrhu i pripremamo abzajl.

Na vrhu
Kratko prepakivanje opreme u podnožju i Vlado, Miloš i ja nastavljamo ka sledećem vodopadu. Marija je odlučila da ne penje, ali nas strpljivo fotografiše i snima. Miloš samouvereno i brzo penje, a odmah za njim nastavljamo Vlado i ja.

Miloš vodi

Vlado na izlazu iz smera


Drago Entraut, WI 4, 50m

Nakon završetka smera se, mokri i zadovoljni abzajlom spuštamo u podnožje. Vraćamo se do mesta gde smo ostavili stvari, pakujemo uz jaku kišu i vraćamo nazad u šumu. Šuma nas štiti od kiše i uživamo u ručku. Ostatak bureka od jutros obradovao me je i vratio neophodnu energiju za silazak. Za silazak nam je trebalo sat i po vremena. Teren nije previše zahtevan, ali nije ni opuštena šetnja. 
Obzirom na visoku temperaturu poslednjih dana čini se da smo uhvatili "poslednji voz" za ovaj period zime. Minusa će sigurno biti još, ali mi smo bili nestrpljivi. Do narednih minusa, planovi se roje, a nadamo se da će biti mogućnosti za ispunjenje.

Нема коментара:

Постави коментар