Po drugi put odlazimo u Žijevo na penjanje...ili možda u šetnju :) Svejedno,bilo nam je lepo i ovoga puta.
Naime, ovaj zaboravljeni raj nalazi se na oko 50-ak km od Podgorice, blizu granice sa Albanijom. Kao i prošle godine domaćin i organizator kampa bio je Mali Alpinistički Klub. Domaćinima sve pohvale jer su nam uvek srdačno objašnjavali o svim pojedinostima stena i pristupa, snabdevali nas pijaćom vodom, drvima za vatru, čak su nam i roštilj pekli :) Ovog puta tu su bili i slovenci i makedonci tako da je broj učesnika znatno veći nego lane. Dobroj atmosferi u kampu pored nasmejanih lica svakako je doprinelo Bukumirsko jezero koje se nalazi na oko 15-ak minuta hoda od kampa, gde smo se svi posle penjanja fino brčnuli i rashladili :)
Alpinizmom se bavim može se reći od skora tako da u nekim delovima i ne zablistam uvek. A to je moja najslabija strana orijentacija. Umorni i neispavani od puta prvi dan uputismo se u Malu stijenu. Bila sam sigurna da znam sama da dođem do tamo. Naveza se uzdala u moje poznavanje terena. Posle pola sata hoda uzbrdo PUF! Kaća izgleda nije znala kuda dalje :) Paaa dobro,dešava se. Hodali smo okolo u nadi da ću se ja nečega setiti, ali bilo je bezuspešno. Shvativši da će uskoro da padne mrak odlučili smo da se vratimo u kamp. Nije ništa strašno, samo je malo neprijatno. Posle svega ja sam samo htela da penjem. Prošle godine brigu o meni vodila je moja draga prijateljica i supenjač Sanica :) Eh,sada je to sve trebalo sama da obavim.
Dana drugog odlučili smo se na odlazak u Pasjak. Krenuli opet put šume, malo levo desno i činilo se da smo ispod smera. Tračak nade da će ovog dana biti penjanja pored sunca koje je nemilosrdno pržilo mamio mi je osmeh na lice. Ne znam zašto, ali mislili smo da grešimo i krenuli na gore. Opet lutanje i opet udarac! Ma nije moguće da ponovo nismo našli. ali izgleda da je tako. Ovog puta razočarana i neraspoložena krenula sam putem kampa. Znala sam da ne može uvek da bude onako kako bismo mi želeli i da je ovo novo iskustvo koje će mi sigurno značiti u budućnosti. Uprkos tom saznanju nije mi bilo prijatno, jer ipak drugi put nismo uspeli. Sumorna sam legla na spavanje i sledećeg dana odlučili smo se za Surdup.
Hrabrila sam sebe i htela sam da nastavim. Uostalom, iz poraza nekad mnogo više i naučimo. Tako su nam domaćini detaljno,najdetaljnije objasnili pristup do Surdupa sa naglaskom da to ne možemo promašiti. Ipak odgovorila sam im da ne budu tako sigurni u to :D Krenusmo rano kako bi ostali što svežiji za smer koju smo trebali da penjemo. Sve je išlo lepo dok ne uđosmo u smer. Prolazimo kroz žljeb i shvatam da to nije trojka sa detaljima četvorke, to je bilo nešto mnogo teže. Na štandu se ostatak naveze složio i konstatovali smo da smo opet ušli u pogrešan smer. Ovog puta me to neće obeshrabriti. Vodim još jednu izlaznu dužinu. Do zla Boga krušljiv polu kamin ili žljeb,ne znam već ni sama. Kad je penjanje konačno zavšeno zaista mi je pao kamen sa srca. Dok sam gledala obriske vrha gotovo svaki minut čula sam uzvike svojih partnera "ZATEGNIII". Ma mogu oni to,nije toliko strašno. Posle dva dana pešačenja i traženja konačno smo nešto popeli :) Ne baš ono što smo planirali, ali penjanje je penjanje :) U kampu su nam rekli da je to bila "Andromeda" duga oko 150m, ocene VI+..Pa svaka čast našoj navezi :)
Nedelja je bio poslednji dan penjanja. Druga dva člana moje naveze odlučili su da ne penju ( draža im je bila kafana i brčkanje) pa sam ja raspoređena sa slovencem Duletom. Hvala Lakoviću što mi je našao ovakvog partnera i ubedio ga da me pusti da vodim. Pun kondicije vodio nas je preko brda, preko mora sve do čuvene "Mine" o kojoj sam toliko slušala. Posle prvog travnatog cuga došao je red na mene. Imala sam malu tremu, ali znala sam da mogu to da izvedem. Na početku detalj smera koji uspešno prolazim, do duše bez međuosiguranja. Huh! Nastavljam žljebom i pravim štand. Srećna sam kad vidim da je Dušan zadovoljan :) Stoga mi prepušta i vođenje sledeće dužine, takozvanih "radijatora". Nikada do sada to nisam penjala i sem pocepanih pantalona prošlo je odlično. Opet ništa za zaglaviti ali blizina vrha mi govori da je skoro kraj. Fantastična smer, za preporučiti. Stabilno penjanje, različite tehnike i osmeh mi ne silazi sa lica. Iako pomalo umorna drago mi je što sam poslednji dan penjanja iskoristila najbolje moguće.
Vraćam se u kamp, ovog puta kao pobednik :) Pobednik pred samom sobom! Pakovanje stvari,opraštanje sa onima koji ostaju i polazak nazad za Kikindu, tj Beograd prvo :) Nije bilo onako kako sam se nadala, ali obično to tako biva ako nešto planiramo. Malo lošije je počelo i super se završilo. Sledeće godine ću sama naći ulaze u smeri. Pa, sad sam već iskusnija :)
P.S. Neke slike su pozajmljene jer nisam imala svoj fotaparat. Iskreno se nadam da neće nikome zasmetati. Takođe mi je žao što nema više slika kako bi sve ovo bilo zanimljivije i slikovitije. Do sledeće ture će se valjda nabaviti :)
 |
| u blizini se nalazio kamp :) |
Alpinizmom se bavim može se reći od skora tako da u nekim delovima i ne zablistam uvek. A to je moja najslabija strana orijentacija. Umorni i neispavani od puta prvi dan uputismo se u Malu stijenu. Bila sam sigurna da znam sama da dođem do tamo. Naveza se uzdala u moje poznavanje terena. Posle pola sata hoda uzbrdo PUF! Kaća izgleda nije znala kuda dalje :) Paaa dobro,dešava se. Hodali smo okolo u nadi da ću se ja nečega setiti, ali bilo je bezuspešno. Shvativši da će uskoro da padne mrak odlučili smo da se vratimo u kamp. Nije ništa strašno, samo je malo neprijatno. Posle svega ja sam samo htela da penjem. Prošle godine brigu o meni vodila je moja draga prijateljica i supenjač Sanica :) Eh,sada je to sve trebalo sama da obavim.
Dana drugog odlučili smo se na odlazak u Pasjak. Krenuli opet put šume, malo levo desno i činilo se da smo ispod smera. Tračak nade da će ovog dana biti penjanja pored sunca koje je nemilosrdno pržilo mamio mi je osmeh na lice. Ne znam zašto, ali mislili smo da grešimo i krenuli na gore. Opet lutanje i opet udarac! Ma nije moguće da ponovo nismo našli. ali izgleda da je tako. Ovog puta razočarana i neraspoložena krenula sam putem kampa. Znala sam da ne može uvek da bude onako kako bismo mi želeli i da je ovo novo iskustvo koje će mi sigurno značiti u budućnosti. Uprkos tom saznanju nije mi bilo prijatno, jer ipak drugi put nismo uspeli. Sumorna sam legla na spavanje i sledećeg dana odlučili smo se za Surdup.
Hrabrila sam sebe i htela sam da nastavim. Uostalom, iz poraza nekad mnogo više i naučimo. Tako su nam domaćini detaljno,najdetaljnije objasnili pristup do Surdupa sa naglaskom da to ne možemo promašiti. Ipak odgovorila sam im da ne budu tako sigurni u to :D Krenusmo rano kako bi ostali što svežiji za smer koju smo trebali da penjemo. Sve je išlo lepo dok ne uđosmo u smer. Prolazimo kroz žljeb i shvatam da to nije trojka sa detaljima četvorke, to je bilo nešto mnogo teže. Na štandu se ostatak naveze složio i konstatovali smo da smo opet ušli u pogrešan smer. Ovog puta me to neće obeshrabriti. Vodim još jednu izlaznu dužinu. Do zla Boga krušljiv polu kamin ili žljeb,ne znam već ni sama. Kad je penjanje konačno zavšeno zaista mi je pao kamen sa srca. Dok sam gledala obriske vrha gotovo svaki minut čula sam uzvike svojih partnera "ZATEGNIII". Ma mogu oni to,nije toliko strašno. Posle dva dana pešačenja i traženja konačno smo nešto popeli :) Ne baš ono što smo planirali, ali penjanje je penjanje :) U kampu su nam rekli da je to bila "Andromeda" duga oko 150m, ocene VI+..Pa svaka čast našoj navezi :)
 |
| Ovo nije ta naveza, nego junački poduhvat iz prošle godine :) |
Vraćam se u kamp, ovog puta kao pobednik :) Pobednik pred samom sobom! Pakovanje stvari,opraštanje sa onima koji ostaju i polazak nazad za Kikindu, tj Beograd prvo :) Nije bilo onako kako sam se nadala, ali obično to tako biva ako nešto planiramo. Malo lošije je počelo i super se završilo. Sledeće godine ću sama naći ulaze u smeri. Pa, sad sam već iskusnija :)
P.S. Neke slike su pozajmljene jer nisam imala svoj fotaparat. Iskreno se nadam da neće nikome zasmetati. Takođe mi je žao što nema više slika kako bi sve ovo bilo zanimljivije i slikovitije. Do sledeće ture će se valjda nabaviti :)
Коментари
Постави коментар